Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, navodima revizije se određeno ne ukazuje. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP , Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je 2004. godine radila kao ... na ... u ..., a tužilac joj je bio šef. Tužena je obavestila tužioca da je od strane profesora fakulteta VV došlo do seksualnog uznemiravanja tužene, pa je tužilac podneo krivičnu prijavu protiv rukovodstva ... i profesora VV, između ostalog i zbog krivičnog dela silovanja u pokušaju i seksualnog uznemiravanja tužene. Tužena je potpisivala podneske koji su slati dekanu fakulteta u kome je ovaj događaj opisivan, a tužilac je na to nije primoravao.

Dana 04.05.2006. godine, po pozivu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu Ktr 1573/96 tužena je u vezi navoda krivične prijave tužioca izjavila da su navodi krivične prijave neosnovani i da ju je tužilac, kao šef, u više navrata primoravao da potpište podneske u kojima je on napisao da je tužena žrtva seksualnog uznemiravanja i pokušaja silovanja, naročito od strane profesora VV.

Kopiju navedene izjave tužene, date u formi službene beleške, tužilac je nakon više godina pokušaja dobio od Višeg javnog tužilaštva 2014.godine, kada je saznao za sadržinu izjave tužene.

Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke utvrđeno je da se na fakultetu od 2006. godine pričalo da je tužena povukla prijavu za pokušaj silovanja protiv profesora VV, ali da je tužilac tek 2014. godine dobio kopiju službene beleške koju je pokazao svim zaposlenima na fakultetu o tome šta je tužena za njega izjavila, a o čemu niko pre toga nije imao saznanja, jer to nikoga ne interesuje i da njemu nije poznato da li je tužena ranije nekom pokazivala svoju izjavu, odnosno govorila o tome šta je izjavila pred Višem OJT-u. Niko od ljudi kojima je tužilac pričao i pokazivao službenu belešku nije ni pomislio da je tužilac tako nešto uradio, a za tuženu su govorili da je lažov.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenom materijalnog prava iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, ocenili da tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete u vidu povrede ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i širenja neistinitih navoda tužene o tužiocu nije osnovan.

Članom 200. Zakona o obligacionim odnosima propisano je, između ostalog, da će za pretrpljenu povredu ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, sud dosuditi pravičnu novčanu naknadu nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu, ako nađe da okolnosti slučaja to opravdavaju. Prilikom odlučivanja o naknadi nematerijalne štete sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, kao i da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Čast se definiše kao subjektivna kategorija pod kojom se podrazumeva mišljenje koje čovek ima o sebi kao pripadnik ljudskog društva ili manje društvene grupe čiji sistem vrednosti prihvata, a ugled predstavlja mišljenje koje ima sredina, odnosno javno mnjenje o ličnosti, i ona je objektivna kategorija. To su moralne vrednosne kategorije i komponente ličnosti, koje kumulativno čine ljudsko dostojanstvo. U slučaju povrede prava na čast i ugled, pravo na naknadu nematerijalne štete po tom osnovu može biti ostvareno ukoliko je povreda prouzrokovala duševne patnje koje opravdavaju dosuđivanje pravične novčane satisfakcije.

U konkretnom slučaju, tužilac je u cilju zaštite tužene podneo krivičnu prijavu protiv profesora ... - VV, zbog krivičnog dela silovanja u pokušaju i seksualnog uznemiravanja tužene. Tužena je u vezi navoda krivične prijave 04.05.2006. godine pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu u predmtu Ktr 1573/96 tužioca dala izjavu da su navodi krivične prijave neosnovani i da ju je tužilac primoravao da potpište podneske u kojima je napisano da je tužena žrtva seksualnog uznemiravanja i pokušaja silovanja. Tužilac je saznao za sadržinu ovakve izjave tužene 2014. godine kada ju je dobio od Višeg javnog tužilaštva i sa sadržinom izjave upoznao zaposlene na .... .

Suprotno navodima revizije, ocena je nižestepenih sudova da tužilac nije primoravao tuženu da potpiše podneske u kojima je navedeno da je tužena žrtva seksualnog uznemiravanja i pokušaja silovanja od strane VV. Međutim, kako iz iz izvedenih dokaza u postupku, posebno izjave tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke, proizlazi da o izjavi tužene okolina tužioca nije imala saznanja, jer se nisu ni interesovali za ishod postupka po krivičnoj prijavi, sve do 2014. godine kada je tužilac došao u posed izjave tužene i zaposlene na ... upoznao sa njenom sadržinom, a posebno da nakon saznanja o sadržini izjave tužene, okolina tužioca nije promenila dotadašnje mišljenje o njemu, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac nije dokazao da je tužena datom izjavom povredila njegovu čast i ugled, jer takva izjava tužene nije narušila mišljenje sredine o tužiocu, niti da je zbog te izjave tužilac trpeo duševne bolove koji prema okolnostima konkretnog slučaja opravdavaju dosuđivanje naknade namaterijalne štete u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Kako tužilac u postupku nije postavio zahtev za naknadu materijalne štete po osnovu iznošenja neistinitih navoda tužene u smislu člana 198. stav 1. ZOO, niti je tokom postupka dokazao u čemu se ogleda materijalna šteta koju je po ovom osnovu pretrpeo,samim tim ni njenu visinu, neosnovani su navodi revizije da je pogrešnom primenom materijalnog prava odlučeno o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić