.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1541/2024
05.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nataša Stošić Sremac, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Pavlović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2985/23 od 28.07.2023. godine, u sednici održanoj 05.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2985/23 od 28.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2985/23 od 28.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 2042/22 od 06.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime sticanja bez osnova isplati 22.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, sa zakonskom zateznom kamatom uvećanom za 8% poena, počev od dana zaključenja ugovora o kupovini nepokretnosti, overenog u Osnovnom sudu u Zaječaru, dana 20.05.2010. godine, pod brojem Ov. I .../... . Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade parničnih troškova isplati 100.050,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2985/23 od 28.07.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 2042/21 od 06.04.2023. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca primenom člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je povraćaj kupoprodajne cene na ime stečenog bez osnova, a koja je isplaćena po ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti, zaključenog između tužioca kao kupca i tuženog kao prodavca. O ovom zahtevu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili odbijanjem tužbenog zaheva primenom odredbe člana 210. stav 1. i 2. i člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom na utvrđenje da su stranke zaključile ugovor dana 20.05.2010. godine, te da je pravo tužioca da traži povraćaj isplaćene cene po osnovu neosnovanog obogaćenja zastarelo dana 20.05.2020. godine, odnosno pre dana podnošenja tužbe 10.09.2021. godine, u smislu odredbe člana 371 ZOO.
Imajući u vidu da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja činjenica u svakom konkretnom slučaju, relevantnih za primenu materijalnog prava, a nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.09.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 2.344.200,00 dinara, što čini iznos od 22.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za novčano potraživanje u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
