Presudom Višeg suda u Beogradu P 14878/18 od 30.01.2020. godine, ispravljenoj rešenjima od 24.09.2020. godine i 11.12.2020. godine, stavom prvim izreke nije dozvoljeno proširenje tužbe na Grad Beograd; stavom drugim izreke obavezani su tuženi Gradska opština Voždovac i ZZ „Avala“ iz Belog Potoka kao krajnji korisnik eksproprisanog zemljišta da tužiocima na ime oduzetog nacionalizovanog građevinskog zemljišta, i to kat. parc. .. od 14246m2, kat. parc. .. od 555m2 i kat. parc. .. od 1825m2, oduzetog pravnosnažnim rešenjem SO Voždovac 03 br. 1684/64 od 17.02.1964. godine, solidadrno isplate ukupan iznos od 126.357.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.11.2019. godine, i to tužilji AA iznos od 47.384.100,00 dinara na ime 3/8 dela oduzetog zemljišta, tužoiocu BB iznos od 47.384.100,00 dinara na ime 3/8 dela oduzetog zemljišta i tužiocu VV iznos od 31.589.400,00 dinara na ime 2/8 dela oduzetog zemljišta; stavom trećim izreke, tuženi su obavezani da tužiocima solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 5.428.700,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 160/22 od 08.06.2022. godine, donetom nakon održane rasprave pred tim sudom, preinačena je prvostepena presuda, tako što je obavezana tužena ZZ „Avala“ da tužiocima na ime naknade za izuzeto građevinsko zemljište katastarskih parcela jednako označenih kao u prvostepenoj presudi, isplati iznos od 126.357.600,00 dinara i to tužilji AA na ime udela u 3/8 dela iznos od 47.384.100,00 dinara, tužiocu BB na ime udela u 3/8 deloa iznos od 47.384.100,00 dinara i tužiocu VV na ime udela u 2/8 dela iznos od 31.589.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.11.2019. godine do konačne isplate, a odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca kojim je traženo da se pored tužene ZZ „Avala“ obaveže i tužena Gradska opština Voždovac da solidarno sa ZZ „Avala“ isplati tužiocima traženi iznos naknada sa kamatom ( stav prvi izreke). Preinačeno je rešenje o troškovima postupka, tako što je obavezana tužena ZZ „Avala“ da tužiocima na ime troškova postupka solidarno naknadi iznos od 3.961.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je preko navedenog iznosa do iznosa od 5.428.700,00 dinara zahtev odbijen, kao i odbijen zahtev da se tuženi solidarno obavežu na isplatu navedenih troškova postupka ( stav drugi izreke), obavezani su tužioci da tuženoj GO Voždovac solidarno naknade troškove prvostepenog postupka u iznosu od 811.400,00 dinara ( stav treći izreke) i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 291.000,00 dinara ( stav peti izreke). Obavezana je tužena ZZ „Avala“ da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 378.400,00 dinara (stav peti izreke). Odbijen je zahtev tužene ZZ „Avala“ za naknadu troškova drugostepenog postupka ( stav šesti izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci i tužena ZZ „Avala“ su izjavili blagovremene i dozvoljene revizije na osnovu člana 403. stav 1 i 3. Zakona o parničnom postupku. Tužioci pravnosnažnu presudu pobijaju u delu kojim je preinačena prvostepena presuda, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede postupka iz člana 374. stav 12. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, a tužena ZZ „Avala“ u delu kojim je obavezana na isplatu naknada tužiocima za zemljište i troškova postupka, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena Gradska opština Voždovac dostavila je odgovor na reviziju tužilaca i odgovor na reviziju drugotužene ZZ „Avala“.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu prema članu 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2011 ... 10/2023) i utvrdio da je revizija tužene ZZ „Avala“ osnovana, a revizija tužilaca je neosnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijsko isticanje da je sud odlučio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost i time učinio apsolutno bitne povrede odredaba parničnog postupka, kao i da je pobijana presuda doneta suprotno pravno obavezujućem nalogu iz prethodne revizijske odluke, nije osnovano, imajući u vidu dalje postupanje drugostepenog suda, dopunjeno činjenično utvrđenje i sadržinu pobijane presude, koja je zasnovana na potpuno i pravilno utvrđenom činjeničnom stanju od uticaja na primenu materijalnog prava u ovoj pravnoj stvari i odluku o tužbenom zahtevu. Pri tom u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene odredaba ovog zakona, pa nema ni bitnih povreda koje bi predstavljale dozvoljeni razlog za reviziju po članu 407. ZPP.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pred drugostepenim sudom, rešenjem SO Voždovac od 17.02.1964. godine, u postupku izuzimanja nacionalizovanog zemljišta – sporne parcele su izuzete iz imovine pravnog prethodnika tužilaca, za potrebe tužene ZZ „Avala“, u cilju podizanja plantžnog voćnjaka, pa je ovim rešenjem određeno i da je ZZ „Avala“ obveznik davanja naknade za izuzete parcele. U pitanju su kat. parc. .. površine 14246m2, kat. parc. .. površine 555m2 i kat. parc. .. površine 1825m2 u KO ... . Utvrđeno je i da ova tužena nije ispunila svoju obavezu ni prema pravnom prethodniku tužilaca, a ni prema tužiocima, niti su tužioci ostvarili naturalnu naknadu. Prethodnik tužilaca je na zapisniku kod organa uprave od 31.03.1964. godine iskazao saglasnost sa izuzimanjem zemljišta iz poseda, tražeći da mu se naknada u novcu isplati za kat. parc. .. površine 1825m2 i navodeći da su kat. parc. .. i .. prethodno već ustupljene ZZ „Avala“ sa kojom je u pogledu naknade izvršena zamena zemljišta jer mu je ova zadruga umesto navedenih parcela predala u posed kat. parc. .. koju on obrađuje već nekoliko godina. Tužioci su protiv ZZ „Avala“ i Republike Srbije vodili parnicu da im se utvrdi pravo korišćenja na kat. parc. .., okončanu odbijanjem tužbenog zahteva (presuda Petog opštinskog suda u Beogradu P 697/99 od 21.03.2003. godine, potvrđena presudom Okružnog suda u Beogradu Gž 10404/03 od 30.01.2004. godine i revizija tužilaca odbijena presudom Vrhovnog suda Srbije Rev 2264/04 od 16.06.2005. godine). Parnični postupak za isplatu novčane naknade za tri parcele nacionolizovanog zemljišta tužioci su inicirali 19.03.1996. godine. Tužioci AA i BB su i pred Agencijom za restituciju (2014. godine) pokrenuli postupak za restituciju, ali je taj postupak prekinut do okončanja ovog sudskog postupka. Drugostepeni sud je na pouzdan način utvrdio činjenicu o stanju postupka pre Agencijom za restituciju odnosno da tužiocima nije doneto rešenje o vraćanju ili obeštećenju za predmetno zemljište.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da na strani tužene Zemljoradničke zadruge „Avala“ postoji obaveza isplate novčane naknade tužiocima u visini tržišne vrednosti oduzetih parcela sa obrazloženjem da odredbe Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta upućuju da se za nacionalizovano građevinsko zemljište ranijem sopstveniku daje naknada kao za eksproprisano zemljište, a uz ocenu da tužena Gradska opština Voždovac nije pasivno legitimisana za isplatu tražene naknade, odlučio je kao u izreci pobijane presude.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužene ZZ „Avala“ ukazuje da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu kojim je odlučeno o obavezi tužene da tužiocima isplati naknadu u novcu za nacionalizovano građevinsko zemljište izuzeto od prethodnika tužilaca u korist ove zadruge, dok revizija tužilaca nije osnovana u navodima da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je u odnosu na tuženu GO Voždovac odbio zahtev za isplatu naknade tužiocima.

U konkretnom slučaju, pravnom prethodniku tužilaca predmetne nepokretnosti nisu oduzete po osnovu ranije važećeg Zakona o eksproprijaciji, niti je izvršena faktička eksproprijacija (bez rešenja), već je zemljište postalo društvena svojina po osnovu nacionalizacije. U takvoj situaciji je bez uticaja što je postupak pokrenut pre donošenja i stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 45/05), koji je Narodna skupština Republike Srbije donela 23.05.2005. godine. Ovim zakonom je uređen postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta bez naknade tržišne vrednosti ili pravične nankade primenom propisa (između ostalog o nacionalizaciji) posle 09.03.1945. godine. Članom 9. Zakona određeno je da će se pravni osnov i prava u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog Zakona, kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu urediti posebnim zakonom, što je i učinjeno donošenjem Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (Zakon o restituciji), objavljenom u „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11, kojim je propisan način i postupak vraćanja oduzete imovine i vrsta obeštećenja.

Pravnom prethodniku tužilaca kao bivšem vlasniku nacionalizovanog zemljišta nije isplaćena novčana naknada, ali se i na tužioce mora odnositi i primeniti Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, jer oni ne mogu imati privilegovaniji položaj u odnosu na druga lica na koja se ovaj zakon odnosi. Sva ova lica moraju imati jednak procesno-pravni i materijalno-pravni položaj. To znači da je po tužbi tužilaca za određivanje novčane naknade za nacionalizovano zemljište, koja nije odbačena kao preuranjena, već je o tužbenom zahtevu odlučeno nakon donošenja Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine i Zakona o restituciji, o eventualnoj naknadi sud mogao odlučiti samo primenom navedenih zakona, što znači da nije bilo mesta određivanju naknade za nacionalizovano zemljište u visini njene tržišne vrednosti kako to određuje Zakon o eksproprijaciji.

Odredbom člana 12. Zakona o restituciji određeno je da podnosilac koji ima pravo da po različitim osnovima zahteva vraćanje određene imovine, za isti predmet obeštećenja može to pravo da ostvari samo po jednom osnovu. Kako su tužioci podneli tužbu za novčanu naknadu za sporno zemljište, ali su i pred nadležnom Agencijom pokrenuli postupak za restituciju, što znači da su po različitim osnovima pokrenuli postupke za isti predmet obeštećenja, to se prilikom odlučivanja mora imati u vidu citirana odredba člana 12. ovog Zakona, bez obzira što je postupak pred Agencijom prekinut, jer je ista ovlašćena da pored novčane vrši i naturalnu naknadu. Kod činjenice da u postupku po zahtevu za vraćanje oduzetog zemljišta nije doneto rešenje Direkcije za restituciju, nije bilo mesta usvajanju tužbenog zahteva za isplatu novčane naknade tužiocima. Stoga je drugostepena presuda preinačena odbijanjem tužbenog zahteva prema tuženoj ZZ „Avala“ Iz istih razloga, neosnovana je revizija tužilaca u osporavanju pravosnažne presude u odbijajućem delu.

Na drugačiji zaključak ne utiču navodi iz ranijih sudskih odluka, imajući u vidu da zbog donošenja Zakona o restituciji tužioci nisu uskraćeni u pravu raspravljanja o osnovanosti njihovog zahteva, a da je ishod spora uslovljen utvrđenjem o činjenicama bitnim za primenu materijalnog prava u konkretnoj pravnoj stvari.

Prema ishodu spora, pravilno je od strane drugostepenog suda odlučeno o obavezi tužilaca da tuženoj GO Voždovac naknade troškove postupka, primenom odredaba člana 153. stav 1 i 154 i 165. stav 2. ZPP. Po istim odredbama, tužena ZZ „Avala“ ostvaruje pravo na naknadu troškova postupka na teret tužilaca. Naknada se dosuđuje u granicama opredeljeno traženog saglasno članu 163. istog zakona, i to za sastav dva sadržajno bitna podneska po 51.507,00 dinara, zastupanja u prvostepenom postupku na 16 održanih ročišta po 53.730,00 dinara, pristup na četiri neodržana ročišta u traženom iznosu od ukupno 108.236,00, sastav žalbe 104.460,00 dinara, zastupanja pred drugostepenim sudom na dva održana ročišta po 53.900,00 dinara, sastav žalbe i revizije po 104.000,00 dinara, takse na žalbu, reviziju i odluku po reviziji, ukupno za takse 292.500,00 dinara, što sve skupa iznosi 1.679.688,00 dinara.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1., 414. stav 1. i 165 stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković