U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Čedić, advokat iz ..., protiv tužene Gradska Opština Voždovac, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograd, Odeljenje GP za GO Voždovac, Rakovica i Čukarica, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6894/20 od 15.04.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 11.12.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6894/20 od 15.04.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 6931/19 od 08.09.2020. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca AA i BB iz ... kojim su tražili da se obaveže tužena Gradska Opština Voždovac da na ime štete zbog izmakle dobiti nastale rušenjem auto servisa u ulici ..., isplati tužiocima iznos od 445.218,36 evra u dinarskoj protivvrednosti sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.08.2019. godine do isplate (stav prvi izreke). Obavezani su tužioci da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 156.750,00 dinara (stav drugi izreke). Tužba u delu koji se odnosi na naknadu štete za srušeni objekat je povučena (stav treći izreke). Oslobođeni su tužici plaćanja sudskih taksi (stav četvrti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6894/20 od 15.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 6931/19 od 08.09.2020. godine, u stavu prvom i drugom izreke (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac AA je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je odgovorio na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/04... 111/09) i utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred prvostepenim sudom, koje ne mogu biti revizijski razlog

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu AA je rešenjem Odeljenja za komunalno-građevinske i stambene poslove Opštine Voždovac od 26.03.1998. godine odobreno privremeno zauzeće javne površine na lokaciji duž ... ispod ..., radi postavljanja kioska i da se privremeni objekti kiosci na lokaciji postavljaju sa važnošću do privođenja zemljišta nameni prema DUP-u. Rešenjem istog organa od 28.08.1998. godine tužilji BB1, sada BB, odobreno je privremeno zauzeće javne površine na lokaciji 2, ulica ..., radi postavljanja kioska tipa „Durisol“ površine 30 m2, sa važnošću do privođenja nameni prema prema DUP-u. Rešenjem Opštinskog organa Uprave Opštine Voždovac, Odeljenje za finansije i privredu društvene delatnosti od 26.02.1999. godine izvršen je upis samostalne zanatske automehaničarske radnje autoservis „Frenki plus“ AA sa početom rada od 01.03.1999. godine sa poslovnim sedištem i poslovnim prostorijama radnje u ulici ... broj .. u Beogradu. Navedna radnja brisana je iz registra 01.10.2003. godine sa danom 22.08.2003. godine po zahtevu AA. Rešenjem odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Voždovac u Beogradu od 07.05.2003. godine naloženo je tužiocu AA da u roku od 3 dana od prijema ovog rešenja poruši objekat od čvrstog građevinskog materijala dimenzija 11,50 h 10,10 metara, spratnosti Pr+1 koji je izgrađen bez građevinske dozvole u ulici ... broj .. u Beogradu i da ukoliko investitor ne izvrši svoju obavezu u ostavljenom roku, da će rešenje izvršiti prinudnim putem preko drugog lica o troškovima investitora, a da žalba izjavljena na ovo rešenje ne odlaže njegovo izvršenje. Zaključkom o dozvoli izvršenja Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Voždovac od 03.06.2003. godine konstatovano je da je rešenje Odeljenja za inspekcijske poslove Opštine Voždovac u Beogrdu od 07.05.2003. godine postalo izvršno i dozvoljeno je njegovo izvršenje. Izvršenje navedenog rešenje je sprovelo Odeljenje za inspekcijske poslove – Odsek za sprovođenje izvršenja Opštinske uprave Voždovac prinudnim putem preko Preduzeća „Avangard“ i objekat je porušen 11.06.2003. godine. Rešenjem Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i građevinsku inspekciju Grada Beograda – Sektor za upravno-pravne poslove – Odeljenje za upravno-pravne poslove od 10.11.2003. godine poništeno je rešenje građevinskog inspektora Odeljenje za inspekcijske poslove Opštine Voždovac od 07.05.2003. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak da bi se otklonili nedostaci koji se odnose na tačnu lokaciju predmetnog objekta i identitet investitora s obzirom da je u pobijanom rešenju navedeno da se radi o AA1, a ne AA i da bi se utvrdilo da li je kao investitora trebalo označiti i BB1, sada BB. U ponovnom postupku nakon što je poništeno više rešenja kojima se tužiocima nalaže rušenje, doneto je konačno rešenje građevinskog inspektora Odeljenja za inspekcijske poslove Uprave Gradske Opštine Voždovac od 03.04.2013. godine kojim se naređuje tužiocima AA i BB da u roku od 3 dana uklone objekat bez građevinske dozvole u ulici ... broj .. u Beogradu na katastarskoj parceli broj .. i .. KO Voždovac, te da se rešenje o uklanjanju objekta odnosi i na delove objekta koji nisu opisani u rešenju, a nastali su nakon sastava zabeležbe i čine jednu građevinsku celinu, a da žalba izjavljena na ovo rešenje ne odlaže njegovo izvršenje. Rešenjem Sekretarijata za imovinskopravne poslove, građevinsko urbanističku inspekciju Grada Beograda, Sektora za drugostepeni upravni postupak od 12.06.2013. godine odbijena je žalba tužilaca izjavljena na rešenje od 03.04.2013. godine. Presudom Upravnog suda U 13696/13 od 02.11.2015. godine upravnom sporu odbijena je tužba tužilaca AA i BB od 12.06.2013. godine kojim je odbijena žalba tužilaca protiv rešenja građevinskog inspektora Odeljenja za inspekcijske poslove Uprave Gradske Opštine Voždovac u Beogradu od 03.04.2013. godine. Iz obrazloženja proizlazi da su tužioci izveli radove bliže navedene u dispozitivu ožalbenog rešenja bez odobrenja nadležnog organa, koje je bilo neophodno pribaviti pre otpočinjanja predmetnih radova shodno članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članu 176. stav 1. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji, te da rešenje Odeljenja za komunalno-građevinsko stambene poslove Opštine Voždovac od 26.03.1998. godine koje se odnosi na AA od 28.08.1998. godine i koje se odnosi na BB nemaju karakter građevinske dozvole, već odobrenje za zauzeće javne površine i postavljanje kioska tipa „Durisol“, a u konkretnom slučaju radilo se o zidanom objektu veličine 11,50 h 10 metara spratnosti Pr+1.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilaca za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa, jer su smatrali da u postupanju organa tužene nema nezakonitog i nepravilnog rada koji bi bio adekvatan uzrok štete tužilaca.

Po oceni Vrhovnog suda revizija tužioca nije osnovana.

Zakon o obligacionim odnosima u članu 172. stav 1. propisuje da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Da bi došlo do zasnivanja odgovornosti za štetu nije dovoljno samo postojanje štete, već da se kumulativno ostvare i druge pretpostavke i to: protivpravnost štetne radnje i uzročna veza između ovakvog ponašanja i štete koja se javlja kao posledica štetne radnje, odnosno uzroka koji je adekvatan nastaloj šteti.

Nasuprot navodima revizije pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije bilo nezakonitog odnosno nepravilnog rada organa u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po kom osnovu bi tužioci imali pravo na naknadu materijalne štete.

Naime, rešenjem tužene od 26.03.1998. godine i 28.08.1998. godine kojim je tužiocima odobreno privremeno zauzeće javne površine i postavljanje kioska tipa „Durisol“ nemaju karakter građevinske dozvole. Tužioci su bili upoznati sa odlukama organa tužene da su dobili dozvolu samo za zauzeće javne površine radi postavljanja kioska i obavešteni su da objekat može biti porušen u slučaju privođenja zemljišta javnoj nameni. Iako su tužioci imali to saznanje izgradili su zidani objekat dimenzija 11,50h10,10 metara spratnosti PR+1.

Neosnovano se revident poziva da je postojao nezakonit ili nepravilan rad organa tužene, usled čega je nastala šteta u vidu izgubljene zarade u periodu od rušenja objekta do donošenja Rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove Uprave gradske Opštine Voždovac broj 354-105/2012 od 03.04.2013. godine koje je ostalo na pravnoj snazi. Tužioci su znali da izvode građevinske radove bespravno, bez rešenja o građevinskoj dozvoli iz člana 24. Zakona o izgradnji objekata („Službeni glasnik RS“ 44/95...46/98), pa su takvim svojim protivpravnim postupanjem uzrokovali nastalu štetu. Stoga se neosnovano u reviziji tužioca ističe da je šteta posledica protvpravne radnje tužene, odnosno nezakonitog rada organa tužene u vreme kad je izvršeno rušenje . Zato po stanovištu ovog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za zasnivanje odgovornosti tužene za nastalu štetu rušenjem u postupku administrativnog izvršenja u smislu člana 172. stav 1. ZOO.

Tužioci su bespravno izgradili objekat, koji je u postupku administrativnog izvršenja Rešenja odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Voždovac u Beogradu od 07.05.2003. godine porušen. Građevinski inspektor je na osnovu odredbe člana 51. stav 1. tačka 3. Zakona o izgradnji objekata u vršenju inspekcisijskog nadzora bio ovlašćen da naloži rušenje objekta, odnosno dela objekta u slučaju ako se objekat gradi na parceli koja je odgovarajućim planom predviđena za drugu namenu. Stavom drugim istog člana Zakona o izgradnji objekata propisana je mogućnost sprovođenja rešenja i kada je izjavljena žalba, jer žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Činjenica da je kasnije ovo rešenje poništeno i doneto više poništenih rešenja nije od uticaja na odgovornost tuženog za naknadu štete, jer je u ponovnom postupku pravnosnažnim rešenjem građevinskog inspektora, odeljenja za inspekcijske poslove Uprave gradske opšštine Voždovac od 03.04.2013. godine naređeno tužiocima da u roku od 3 dana uklone objekat od čvrstog materijala veličine 11,50 h 10,10 m spratnosti PR+1, izgađen bez građevinske dozvole u ul. ... broj .. u Beogradu na katastarskim parcelama .. i .. KO Voždovac, a rešenje se odnosi i na delove objekata koji nisu opisani i čine jednu građevinsku celinu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP.

Primenom odredbe člana 150. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u stavu drugom, Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka jer troškovi nastali u postupku povodom odgovora na reviziju nisu nužni radi odlučivanja o reviziji.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković