.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15737/2024
04.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Marković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Urbanizam“ Pančevo, čiji je punomoćnik Jelena Mladenović, advokat iz ... i umešača na strani tuženog „Baumeister“ Beograd, čiji je punomoćnik Vladimir Bojić, advokat iz ... i „AMS Osiguranje“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5212/23 od 14.03.2024. godine, u sednici održanoj 04.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5212/23 od 14.03.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5212/23 od 14.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 735/20 od 07.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 150.000,00 dinara, a za pretrpljeni strah, iznos od 100.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, kao i na ime naknade materijalne štete, iznos od 140.297,00 dinara na ime totalne štete na vozilu, i iznos od 146.590,00 dinara na ime troškova investicionih ulaganja u vozilo, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 201.150,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev umešača na strani tuženog za naknadu troškova postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5212/23 od 14.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepeni sudovi su o zahtevu tužioca za naknadu nematerijalne i materijalne štete odlučili na osnovu konkretne činjenične podloge od značaja za ocenu postojanja odgovornosti za štetu od opasne stvari, kakav je put na kojem se nalazi udarna rupa, s obzirom na prihvaćeni nalaz i mišljenje sudskog veštaka. Pitanje postojanja objektivne odgovornosti i ustanovljene pretpostavke uzročnosti, dovoljno je raspravljeno u sudskoj praksi, pa nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Tužba u ovoj parnici podneta je 10.07.2020. godine sa zahtevom za naknadu materijalne i nematerijalne štete u iznosu od ukupno 536.887,00 dinara, o kom zahtevu su nižestepeni sudovi odlučili.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
