U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilac u reviziji konkretno ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Neosnovani su i revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tužioca, GG je preminuo dana 25.08.2004. godine. Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu O 2452/04 od 22.09.2004. godine na zaostavštini pok. GG bivšeg iz ... oglašeni su za njegove naslednike majka ostavioca DD i braća ostavioca ĐĐ i EE, svi na po 1/3 dela na imovini bliže opisanoj u stavu prvom izreke označenog rešenja. Tuženi mal. BB je rođen ... godine, posle smrti oca pok. GG. Majka maloletnog tuženog je podnela tužbu protiv ĐĐ, EE i DD, radi utvrđivanja zajedničkog sticanja u vanbračnoj zajednici. Podneta tužba je preinačena tako što je istaknut zahtev da se utvrdi da je maloletni BB isključivi naslednik pok. GG. Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P 3650/05 od 20.05.2005. godine, odbačena je tužba tužioca AA podneta protiv VV i maloletnog ŽŽ radi isplate zajma u iznosu od 470.000 evra. Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 1418/17 od 11.07.2017. godine utvrđeno je da je tužba tužioca AA povučena u odnosu na tužene ĐĐ i EE. Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 8706/04 od 18.09.2008. godine utvrđeno je da je maloletni BB, ovde tuženi, jedini zakonski naslednik pok. GG i vlasnik nepokretne i pokretne imovine bliže označene u izreci te presude. Maloletni tuženi BB rođen je u vanbračnoj zajednici GG i majke VV. Upis očinstva sada pok. GG u matičnu knjigu rođenih ... pod Tek. ... za ... godinu za tuženog BB, rođenog ... godine od oca GG i majke V rođene V, osporili su majka i braća sada pok. GG, koji su taj spor izgubili.

Tužilac od tuženog kao naslednika pok. GG, potražuje iznos od 470.000 evra, po ugovoru o zajmu koji je navodno zaključio sa sada pok. GG dana 11.08.2004. godine. Prema članu 4. naznačenog ugovora koji su potpisali tužilac sada pok. GG ugovoreno je da dug dospeva 25.07.2005. godine i da je zajmoprimac GG dužan vratiti pozajmljenu sumu uvećanu za kamatu od 2% mesečno, s tim da zajmoprimac može vratiti dug i pre nastupanja dospelosti tako što se nominalna suma uvećava za iznos kamate od 2% mesečno do trenutka vraćanja zajma. Zajmodavac garantuje vraćanje zajma svom nepokretnom imovinom, pokretnim stvarima i ostalim imovinskim pravima. Tuženi je osporio validnost naznačenog ugovora.

Veštačenjem od strane veštaka iz oblasti trasologije, grafoskopije i balistike Slobodana Ivanovića od 13.11.2020. godine, prvostepeni sud je utvrdio da je tekst ugovora o zajmu od 11.08.2004. godine nesumnjivo štampan preko potpisa sada pok. GG, iz čega proizilazi da je potpis sada pok. GG sačinjen na čistom (blanko) papiru, pre štampanja teksta - sadržine spornog dokumenta. Stoga, tekst ugovora o zajmu nije nastao u isto vreme kada je stavljen potpis već naknadno, pa su zato nižestepeni sudovi zaključili da pravni osnov potraživanja tužioca u konkretnom slučaju ne postoji i da je njegov tužbeni zahtev neosnovan. Pri tome, prvostepeni sud nije prihvatio kao dokaz izjavu ZZ, advokata iz ..., overenu od strane javnog beležnika Jelene Perović dana 01.09.2020. godine u kojoj je pomenuto lice navelo da je naznačni ugovor overio kao advokat, da bi ga isti osnažio i da je to učinio verujući da čini dobro delo, a da je činjenica da tužilac i sada pok. GG nisu pred njim zaključili ugovor o zajmu i da nikakvoj isplati nije prisustvovao, već je bio angažovan samo da osnaži ugovor o zajmu koji mu je donet da ga overi svojim pečatom. Međutim, prvostepeni sud taj iskaz nije prihvatio kao dokaz u pogledu odlučivanja u ovoj pravnoj stvari, nalazeći da iskaz nije dat ne pred sudom već pred notarom, da je sve to učinjeno pre donošenja novog Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), koje odredbe se u ovom slučaju ne mogu primeniti.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i u svemu prihvatio razloge koje je u presudi naveo prvostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prihvatljiva je pravna argumentacija nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga što je na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno da pismeno na kome se nalaze potpisi sada pok. GG i tužioca kao zajmodavca, nije nastajao u vreme kada i tekst ugovora već da je tekst ugovora o zajmu štampan preko potpisa GG te da stoga se ne može smatrati da postoji validan ugovori i pravni osnov potraživanja tužioca u konkretnom slučaju. Te činjenice nižestepeni sud je utvrdio na osnovu veštačenja od strane veštaka odgovarajuće specijalnosti iz oblasti trasologije, grafoskopije i balistike Slobodana Ivanovića, a da je tekst na ugovoru napisan nakon što je pribavljen potpis pokojnog GG ukazuju i drugi izvedeni dokazi koje su cenili nižestepeni sudovi. Pok. GG imao je dosta imovine pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da treba prihvatiti tvrdnje tužene strane da nije imao potrebe da pozajmljuje novac od tužioca jer je bio dobrog imovnog stanja. Pravilno je postupio i prvostepeni sud u pogledu neprihvatanja overene izjave svedoka ZZ koja je data pred javnim beležnikom dana 01.09.2020. godine.

Neosnovani su i navodi iz revizije da je veštak veštačio mimo pravila struke te da ne postoji naučna metoda da se utvrdi šta je prvo potpisano, da li je najpre otkucan tekst i isti potpisan ili obrnuto jer ljudsko oko uvek tamni potpis vidi pre svetlijeg potpisa i nijedna tehnika veštačenja ne može otkloniti tu činjenicu. Naznačene navode tužilac nije potkrepio posebnim dokazima. Neosnovani su i navodi da je bilo neophodno saslušati svedoka ZZ, advokata, koji je „osnažio“ naznačeni ugovor, jer se pravilno utvrđenje činjeničnog stanja u ovom sporu moglo utvrditi i na osnovu ostalih izvedenih dokaza a što je prvostepeni sud i učinio i u tom delu sve to pravilno prihvatio i drugostepeni sud. Nalaz veštaka očigledno nije doveden u sumnju. Iz izvedenih dokaza jasno proizilazi da tužilac nije dokazao da postoji validan ugovor o zajmu u smislu člana 557. ZOO zaključen između njega i pravnog prethodnika tuženog, pa stoga nema ni pravni osnov da potražuje isplatu traženog novčanog iznosa. Ostali navodi iz revizije tužioca ukazuju na osporavanje činjeničnog stanja, što se u revizijskom postupku ne može posebno ispitivati. Na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Ni ostali navodi iz revizije nisu od posebnog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić