Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova njenog sastava.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano revizija ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 231. stav 2. ZPP. Odluka drugostepenog suda nije zasnovana na primeni pravila o teretu dokazivanja, već je drugostepeni sud prihvatio činjenično stanje koje je utvrdio prvostepeni sud ocenom izvedenih dokaza.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je rođena ... godine i u školskoj 2017/2018 godini upisala je ... godinu integrisanih studija ... fakulteta Univerziteta u ..., dok je u školskoj 2022/2023 upisala ... godinu studija (u statusu studenta koji se finansira iz budžeta). Živi sa majkom i maloletnom sestrom, u stanu površine oko 70 m2, za koji troškovi stanovanja iznose oko 35.000,00 dinara. Mesečno tužilja ima troškove ishrane, garderobe, kozmetike, teretane, časova nemačkog jezika, izlazaka, usavršavanja, odlazaka na kongrese i kupovinu knjiga. Pošto piše radove, četiri puta godišnje ide na kongres i za svaki odlazak je potrebno oko 150 evra. Do juna 2022. godine imala je stipendiju u iznosu od 5.450,00 dinara, dok je u junu 2023. godine dobila stipendiju u iznosu od 300.000,00 dinara za 10 meseci prethodne godine, uz opšti uspeh 9,61. Kada nema obaveze na fakultetu, tužilja vikendom obavlja poslove za ..., za dnevnicu od 1.200,00 dinara, a preko leta zarađuje oko 20.000,00 dinara. Tužiljina mlađa sestra ima ... godina i na ime doprinosa njenom izdržavanju tuženi je presudom obavezan da plaća mesečno 17.000,00 dinara. Tužiljina majka je zaposlena u ... „...“ i ostvaruje zaradu od 92.829,97 dinara, a radi i privatno projekte, i kada ima posla po jednom projektu može da zaradi oko 40.000,00 do 50.000,00 dinara. Tuženi je rođen ... godine, po zanimanju je ..., vlasnik je radnje „....“ d.o.o. gde je jedini zaposleni, a ostvaruje minimalnu zaradu od 40.000,00 dinara mesečno. Sedište radnje je registrovano na adresi na kojoj stanuje, a tuženi radi u delu poslovnog prostora koji pripada njegovom bratu, za koji ne plaća zakup. Tuženi živi sa majkom u stanu površine od 90 m2. Poseduje dva stana u vlasništvu. U jednom od stanova u vlasništvu tuženog živi tužilja sa majkom i sestrom, i isti je predmet spora u postupku podele bračne tekovine. Drugi stan u vlasništvu tuženog je na adresi ... br. ... . Tuženi je vlasnik automobila koji je neupotrebljiv, i čamca sa kabinom. Njegove mesečne potrebe iznose 30.000,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i odredaba članova 155. stav 2, 160, 161. i 162. Porodičnog zakona, prvostepeni sud je obavezao tuženog da na ime svog doprinosa izdržavanju tužilje, kao punoletnog deteta koje se nalazi na redovnom školovanju, plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara počev od podnošenja tužbe, a odbio zahtev za još 10.000,00 dinara, do traženih 20.000,00 dinara, i zahtev za period od 01.01.2020. godine do 29.06.2020. godine kao dana podnošenja tužbe, nalazeći da je aktuelni standard tuženog takav da ne može za izdržavanje tužilje da plaća veći iznos od dosuđenog. Pri tome je imao u vidu i da je tužilja punoletno dete koje ostvaruje prihode od povremenog rada i stipendija. Sud je odbio zahtev tužilje za period od 01.01.2020. godine do podnošenja tužbe, imajući u vidu da tužilja u navodima tužbe ističe da tuženi počev od 30.12.2019. godine za njeno izdržavanje plaća po 10.000,00 dinara mesečno.

Drugostepeni sud je prihvatio utvrđeno činjenično stanje i primenjeno materijalno pravo od strane prvostepenog suda, nalazeći da je pravilna i odluka o troškovima parničnog postupka, doneta primenom člana 163. ZPP u vezi člana 207. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, tužilja u reviziji neosnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Izdržavanje punoletnog deteta ostvaruje se pod određenim uslovima. Prema članu 155. Porodičnog zakona, pravo na izdržavanje od roditelja ima punoletno dete koje je nesposobno za rad, dok takvo stanje traje, pod uslovom da nema dovoljno sredstava za izdržavanje (stav 1.) i punoletno dete koje se redovno školuje najkasnije do navršene 26 godine života, srazmerno mogućnostima roditelja (stav 2.). Navedeni uslovi za izdržavanje punoletnog deteta ograničeni su pravnim standardom očigledne nepravde, s obzirom da je stavom četvrtim navedene zakonske odredbe, predviđeno da punoletno dete nema pravo na izdržavanje ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje ( i druge krvne srodnike iz stava 3. tog člana).

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Imajući u vidu citirane odredbe člana 155. Porodičnog zakona, drugostepeni sud je pravilno zaključio da obaveza izdržavanja punoletnog deteta radi školovanja nije izjednačena sa dužnošću roditelja da izdržavaju svoju maloletnu decu, jer u izvršenju obaveze izdržavanja maloletnog deteta roditelji moraju iskoristiti sve svoje mogućnosti i onda kada ugrožavaju svoje izdržavanje, dok je obaveza izdržavanja punoletnog deteta na redovnom školovanju supsidijerna i prilikom odmeravanja visine obaveze sud vodi računa i o tome da li bi izdržavanjem punoletnog deteta zbog školovanja bila dovedena u pitanje egzistencija roditelja.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, da tuženi ima obavezu izdržavanja i jednog maloletnog deteta, za čije izdržavanje je obavezan da plaća 17.000,00 dinara mesečno, da ostvaruje minimalnu zaradu od 40.000,00 dinara mesečno, da njegove mesečne potrebe iznose 30.000,00 dinara, da za izdržavanje tužilje kao punoletnog deteta na redovnom školovanju plaća po 10.000,00 dinara mesečno počev od 30.12.2019. godine, da tužilja sa sestrom i majkom živi u stanu koji se vodi na tuženog, a koji je predmet bračne tekovine, i da tužilja i svojim radnim angažovanjem ostvaruje deo sredstava potrebnih za njeno izdržavanje, a deo joj obezbeđuje majka, to su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo prilikom odmeravanja visine obaveze tuženog.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da sudovi nisu poštovali odredbu člana 155. stav 2. Porodičnog zakona, i da zbog toga nisu nisu pravilno utvrdili standard življenja tuženog koji poseduje imovinu, da nisu utvrdili da li tuženi poseduje ušteđevinu i mogućnost ostvarivanja prihoda od zakupnine. Tužilja u reviziji neosnovano navodi da sudovi nisu uzeli u obzir činjenicu da je pok. otac tuženog ostavio 20.000 evra za školovanje svojih unuka, a da je taj novac tuženi zadržao, jer ta činjenica u ovom postupku nije dokazana.

Neosnovano je ukazivanje u reviziji da je pogrešno primenjeno materijalno pravo sadržano u odredbi člana 162. Porodičnog zakona, jer obaveza tuženog u ovom slučaju nije utvrđena u procentualnom iznosu.

Neosnovani su i ostali revizijski navodi kojima se u suštini ponavljaju navodi izneti u žalbi.

Shodno navedenom, a suprotno navodima revizije, nižestepeni sudovi su utvrdili sve činjenice od značaja za presuđenje, te pravilno primenili relevantne odredbe materijalnog prava, pa je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Tuženom nisu dosuđeni troškova za sastav odgovora na reviziju, jer isti, u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni, zbog čega je odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković