Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, postupajući u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Damir Perić, advokat u ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 445/23 od 09.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 23.01.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE, revizija tuženog, UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 445/23 od 09.03.2023. godine i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 568/2021 od 24.11.2022. godine, i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 568/2021 od 24.11.2022. godine, stavom prvim i drugim usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi Grad Novi Sad povredio pravo tužilje AA iz ... na imovinu iz odredbe člana 58. Ustava RS, u pogledu njenih imovinskih prava na 1/2 dela porodično stambene zgrade broj 1, porodično stambene zgrade broj 2, porodično-stambene zgrade broj 3, porodično- stambene zgrade broj 4 i poslovne zgrade za koju nije utvrđena delatnost broj 5, koje su izgrađene na katastarskoj parceli .. površine 600 m2, i upisane u list nepokretnosti broj .. KO Novi Sad. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi Grad Novi Sad da tužilji isplati novčani iznos od 25.147.652,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate na ime vrednosti nepokretnosti opisanih u stavu dva izreke. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je tuženi Grad Novi Sad nosilac prava svojine na 1/2 dela porodično-stambene zgrade opisane u prethodnim stavovima. Obavezan je tuženi da tužilji nadoknadi troškove postupka u iznosu od 490.632,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 445/23 od 09.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 568/21 od 24.11.2022. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navod o bitnoj povredi postupka ne sadrži konkretizaciju procesnih odredaba koje drugostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio što takve revizijske navode čini neodređenim. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju posebno navodima revizije ukazuje nije propisana kao revizijski razlog prema članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je suvlasnik u 1/2 dela na parceli broj .. površine 600 m2, upisane u list nepokretnosti broj .. KO Novi Sad 2. Predmetna parcela broj .. je po vrsti gradsko-građevinsko zemljište u ulici ... u Novom Sadu, a u katastru je upisano da se radi o zemljištu pod zgradom i drugim objektima. Na parceli se nalazi više objekata i to porodično-stambena zgrada 1, porodično-stambena zgrada broj 2, porodično-stambena zgrada broj 3, porodično- stambena zgrada broj 4, i poslovna zgrada za koju nije utvrđena delatnost broj 5, u suvlasništvu tužilje 1/2 dela. Tužilja je suvlasnički udeo stakla na osnovu rešenja o nasleđivanju od 29.01.2019. godine iza njenog pokojnog oca BB. Pokojni BB i VV su navedenu parcelu nasledili u po 1/2 dela od svog pokojnog oca GG na osnovu rešenja o nasleđivanju od 27.01.2004. godine, a pokojni GG je pravo svojine stekao na osnovu kupoprodajnog ugovora od 21.06.1948. godine. Parcela broj .. KO Novi Sad 2, je predviđena za površinu javne namene Planom javne regulacije prostora za mešovitu namenu između Bulevara Evrope, Bulevara Cara Lazara, Ulica Stražilovska i Žarka Zrenjanina, Bulevara Mihajla Pupina, Ulica Jevrejska i Futoška u Novom Sadu, Planom detaljne regulacije mešovitog stanovanja između Bulevara Cara Lazara i Ulice Miše Dimitrijevića, Đorđa Servickog i Novoprojektovane ulice u Novom Sadu i Planom detaljne regulacije blokova oko ulica Danila Kiša u Novom Sadu. Prema informaciji o lokaciji parcela broj .. KO Novi Sad nalazi se u zoni Javne komunalne površine i namenjena je u celosti za javno građevinsko zemljište svker i dečije igralište. Predmetna parcela ima pristup na javnu saobraćajnu površinu u ulici ... . Lokalitet je opremljen uličnim instalacijama, vodokanalizacije postoji ulična elektro energetska, toplifikaciona i gasna instalacija, kao i ulična mreža elektronskih komunikacija. Planom detaljne regulacije mešovitog stanovanja između Bulevara Cara Lazara i Ulice Miše Dimitrijevića, Đorđa Servickog i Novoprojektovane ulice u Novom Sadu predviđeno je rušenje svih objekata koji se nalaze na navedenoj lokaciji, s obzirom na to da je predmetni prostor namenjen popločavanju i ozelenjavanju radi uređenja javne površine – skvera i dečijeg igrališta. Na predmetnoj površini nije dozvoljana gradnja, osim izgradnje Hrama Srpske pravoslavne crkve. Dana 03.08.2010. godine, pokojni BB i VV su zajedno sa vlasnicima susednih parcela gradskoj upravi za urbanizam podneli inicijativu za izmenu važećih planskih akata uz zahtev da im se dozvoli izgradnja stambenih poslovnih objekata. U odgovoru od 13.08.2010. godine, navedeno je da će se prilikom izrade novog Planskog akta preispitati mogućnost da se promeni namena na predmetnim katastarskim parcelama. U maju 2016. godine, pokojni BB i VV su se obratili JP Zavodu za urbanizam radi pribavljanja obaveštenja o uslovima adaptacije i osposobljavanju za dalje stanovanje porodične zgrade izgrađene na parceli .. KO Novi Sad 2, ali nisu dobili odgovor. Tužilja i njen pokojni otac su pokušavali da prodaju svoj suvlasničku udeo na parceli .., ali zbog donetih planskih akata i zabrane gradnje na navedenoj parceli prodaja nije realizovana. Objekti na parceli .. izgrađeni su neposredno pre drugog svetskog rata prema sadašnjem stanju parcela broj .. je zapuštena i na njoj se nalaze samo objekti koji su delimično porušeni i neuslovni za korišćenje. Tržišna vrednost parcele broj .. KO Novi Sad 2, iznosi 712 evra po metru kvadratnom što za ukupnu površinu od 600 m2 iznosi 427.132 evra, odnosno 50.295.305,60 dinara. Prema proceni poreske uprave tržišna vrednost navedene parcele iznosi 57.824,57 dinara po metru kvadratnom odnosno 491,69 evra po metru kvadratnom.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilja onemogućena u vršenju svog prava svojine na predmetnim parcelama i objektima na način kako to želi, u skladu sa pravom koje joj je zagarantovano ustavom i zakonom. Nižestepeni sudovi zaključuju da je urbanističko planiranje znatno umanjilo mogućnost vršenja njenog prava svojine i time uticalo na samu suštinu prava svojine. Izostala je aktivnost tuženog u cilju privođenja planiranoj nameni spornog zemljišta i u tu svrhu pokretanja postupka eksproprijacije neposretnosti u suvlasništvu tužlje. Oni smatraju da parcela nije oduzeta tužilji, nije donet akt o eksproprijaciji, nije izvršena ni faktička eksproprijacija, ali je tužilji realno onemogućeno mirno uživanje imovine , na kome je planirana izgradnja skvera i dečijeg igralištta. Stoga su zaključili da tužiljama pripada naknada jednaka tržišnoj vrednosti predmetne nepokretnosti srazmenjno njenom suvlasničkom udelu, čime se postiže pravična ravnoteža između pojedinačnog i opšteg interesa. Iz te činjenice proizlazi zaključak da je osnovan tužbeni zahtev tužilje.

Revident osporava pravilnost pobijane pravnosnažne presude isticanjem da je lokalitet na kome se nalazi parcela koja je predmet parničnog postupka definisan planskom dokumentacijom, da su planovi skloni promenama, dok prema važećem programu uređivanja građevinskog zemljišta parcela nije planirana za rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, niti su za nju obezbeđena sredstva za eventualno pribavljanje. Tužilji se ne ograničava pravo raspolaganja nepokretnosti već je samo utvrđena njena namena, nije ograničena u posedu i u korišćenju svoga prava svojine, a ne navode na koji način i kojim aktima tuženog je do toga došlo. Donošenje urbanističkog plana koji predviđa izgradnju objekata od javnog značaja je tek preduslov za pokretanje postupka utvrđivanja javnog interesa od strane Vlade Republike Srbije, pa nakon što ta odluka postane konačna sprovodi se postupak eksproprijacije. Priroda planiranja je takva da se planovi donose za određeno vreme i na duži rok čime nastaje izvesnost u pogledu daljeg razvoja grada, a planiranje i pripremanje daljeg urbanog razvoja grada može se vremenom i promeniti, ukoliko se promene potrebe zajednice. Osporava da je u skladu sa principom pravičnosti i pravične ravnoteže između interesa zajednice i interesa tužilje da joj se isplati novčani iznos u visini koja im je potrebna da kupe drugo zemljište na kojem je dozvoljena izgradnja objekata.

Vrhovni sud nalazi da se za sada odluka sudova ne može prihvatiti za pravilnu.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1). Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2). Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3). Prema odredbama člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava, svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava (stav 1). Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu s opštim interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni (stav 2). Planskim dokumentima određuje se namena zemljišta, kao način njegovog korišćenja. Površina javne namene jeste prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom. Ni planskim dokumentima, ni faktički, tužilja nije lišena svoje imovine. Nije lišena poseda nepokretnosti, niti iz utvrđenih činjenica proizilazi zaključak da im je realno onemogućeno mirno uživanje poseda zemljišta, niti zgrada na zemljištu, kako to zaključuju sudovi. Planskim aktima tuženog regulisano je korišćenje imovine tužilje, na način da je zabranjena gradnja, što je legitimno pravo tuženog, jer je njemu zakonom povereno urbanističko planiranje. Tužilji nije zabranjeno prometovanje nepokretnosti, već prema utvrđenim činjenicama proizilazi da u tome nije uspela, jer s obzirom na namenu zemljišta nije bilo zainteresovanih kupaca. Time je činjenično neutemeljen zaključak da je donošenje planskih akata uticalo na samu suštinu prava svojine tužilja. Nižestepeni sudovi nisu raspravili bitne činjenice na osnovu kojih bi mogli zaključiti o obimu trpljenja tužilje zbog nesprovođenja planskih akata u označenom vremenu i prema tome o eventualnom pravu tužilje na naknadu. Za sada se ne može zaključiti da su posledice nesprovođenja planskih akata značajno umanjile mogućnost vršenja prava tužilje kao vlasnika nepokretnosti, i to u tolikoj meri da se to može izjednačiti sa lišavanjem imovine, odnosno da ona nema razuman način korišćenja te imovine, te da je s toga tužilji nametnut prekomeran teret donošenjem, a nesporovođenjem planskih akata.

Iz utvrđenih činjenica ne proizilazi da li je trenutno stanje nepokretnosti isključivo uzrokovano ovim nečinjenjem Grada. Zbog toga se ne može prihvatiti za pravilno i osnovano dosuđenje tužilji tržišnih vrednosti zgrada i zemljišta na kome se nalaze. Posebno, usvojen je tužbeni zahtev za utvrđenje prava javne svojine tuženog, a da za to nema izloženog pravnog osnova. Pravni interes tužilje da zahtevaju da se nepokretnosti uknjiže kao javna svojina, kako to obrazlaže drugostepeni sud, uz isplatu tužilji novčane protivvrednosti, ne opravdava usvajanje tužbenog zahteva. Kako se sa stanovišta izloženog mora proceniti da li je tužilji i kojoj meri povređeno pravo na mirno uživanje predmetne imovine, prema konkretnim okolnostima, odnosno da li joj je nametnut nesrazmeran i prekomeran teret kao suvlasnici nepokretnosti obuhvaćenih planskim aktima koji se ne sprovode u navedenom periodu i da li joj prema tome pripada i kolika naknada radi uspostavljanja narušene ravnoteže između njihovog pojedinačnog i javnog interesa, potrebno je raspraviti pitanja na koja je napred ukazano.

Stoga su presude ukinute i predmet je vraćen prvostepenom sudu na povnovno suđenje, po odredbi člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković