Odlučujući o žalbama obeju parničnih stranaka, Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž2 73/2025 od 15.07.2025. godine, žalbe odbio kao neosnovane i potvrdio presudu Osnovnog suda u Negotinu P2 172/23 od 11.10.2024. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremene i dozvoljene revizije izjavile su tužilje i tuženi. Tužilje pobijaju pravnosnažnu presudu u odbijajućem delu u odnosu na zahteve tužilja, o kojima je odlučeno u stavu I, II, u odbijajućem delu stava III i u stavu V izreke prvostepene presude, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, a prema razlozima revizije i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja. Tuženi pobija pravnosnažnu presudu u delu koji se tiče III stava izreke prvostepene presude, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 … 10/2023 – dr zakon) zaključio da revizija tužilja nije osnovana, a da je revizija tuženog osnovana.

Presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužilje u reviziji ukazuju na povredu odredaba parničnog postupka iz člana 231. Zakona o parničnom postupku i odredbu člana 205. Porodičnog zakona u smislu nepravilne primene odredaba o teretu dokazivanja činjenica koje su bitne za nastanak i ostvarivanje prava, kao i utvrđivanja činjenica. Smatraju protivrečnim iskaz tuženog i sadržinu nalaza veštaka, na šta se po kontradiktornosti nadovezuje uvid u spise predmeta OJT Negotin, Odeljenje u Majdanpeku Kt 522/2021 u kome je pravnosnažno odbačena krivična prijava protiv tuženog da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje. Ističu da postoji protivrečnost između onog što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i zapisnika i samih tih isprava i zapisnika, u konkretnom slučaju nalaza i mišljenja Instituta za mentalno zdravlje od 31.05.2024. godine, u delu koji prvostepeni sud ne navodi, a pri tom je odbio da sasluša predstavnika člana komisije veštaka. Tužilje smatraju da sudovi nisu utvrdili suštinsku i najbitniju činjenicu, jer je iskaz mal. tužilje ocenjen kao nepouzdan jer ga je sud sagledao kao rezultat precenjenih ideja kojima je majka tužilja nesvesno uticala na dete i time doprinela njenom ponašanju, a odbijeno je izvođenje dokaza psihijatrijsko psihološkim veštačenjem maloletne BB od strane komisije veštaka, bez iznetih razloga od strane prvostepenog suda. Nadalje, sudovi su pogrešno odbili da kao dokaz sprovedu psihološki nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka od 04.08.2023. godine. Sud je odbio da provede kao dokaz SMS poruke i nije prihvatio iskaz tužilje, majke maloletne tužilje, u kojem je navela da ih je tuženi presretao tokom trajanja postupka. Tužilje osporavaju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što je uzrok i pogrešne primene materijalnog prava, odredbe člana 81. Porodičnog zakona. Osporavaju pravilnost odluke o troškovima postupka.

Tuženi u reviziji ukazuje da je u postupku utvrđeno da je kod majke uočeno prisustvo precenjenih ideja o postojanju seksualnog zlostavljanja deteta od strane oca zbog čega ona vrši određeno nesvesno i nenamerno indoktrinaciju deteta i prenosi na dete svoj animozitet prema ocu. Takva indoktrinacija deteta od strane majke nastavila se i posle prijema prvostepene presude, svesno i namerno. Kako između maloletnog deteta i majke, kao njenog zakonskog zastupnika kome je dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, postoje suprotni interesi, sudovi su bili u obavezi da maloletnom detetu postave kolizijskog staratelja po odredbi člana 265. Porodičnog zakona. Majka ne stimuliše dete na ostvarivanje kontakta sa ocem. Ne ostvaruje se zaključak i preporuka iz nalaza i mišljenja Instituta za mentalno zdravlje od 31.05.2024. godine za neophodnim psihijatrijskim radom sa majkom radi prevazilaženja animoziteta deteta prema ocu. Pogrešnu primenu materijalnog prava nalazi u neprimenjivanju odredaba Stručno metodološkog uputstva za rad organa starateljstva u postupku održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem, srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost u kontrolisanim uslovima, koje je Republički zavod za socijalnu zaštitu Beograd izdao 2021. godine, prema kom održavanje ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem u kontrolisanim uslovima može trajati najduže tri meseca, jednom nedeljno, dva sata, a samo izuzetno vreme trajanja produžava se u situacijama kada su roditelji i dete i dalje uključeni u programe tretmana. Pobijanom presudom je nezakonito trajno uređeno održavanja ličnih odnosa između oca i maloletnog deteta u kontrolisanim uslovima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi su živeli u vanbračnoj zajednici iz koje su dobili zajedničko detete, maloletnu tužilju BB rođenu ... godine, a tužilja ima još dvoje dece iz prethodnog braka. Svi zajedno su živeli u ... dok tužilji nije isteklo dvogodišnje porodiljsko odsustvo nakon čega je morala da se vrati na posao u ... . Nakon nekog vremena inicirala je postupak pred sudom u vezi sa vršenjem roditeljskog prava nad maloletnom BB i izdržavanjem. Tuženi je do donošenja presude Osnovnog suda u Negotinu 7P2 58/21 od 21.06.2021. godine, kojom je zajedničko dete maloletna BB trajno poverena ovde tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz uređen način održavanja ličnih odnosa i kontakata sa tuženim kao ocem, viđao dete bez prisustva majke po dva sata, određenim danima, kada ju je vodio u park, po restoranima, igraonicama i sl. a po donošenju presude je uzimao dete svakog prvog i trećeg vikenda u mesecu i odvodio u svoje domaćinstvo u ..., a potom ju je vraćao u nedelju u domaćinstvo majke, uz viđanje određenim danima u sedmici. Odnosi uređeni po presudi su se odvijali bez većih poteškoća sve do septembra 2021. godine, kada je majka zbog sumnje na nedozvoljene polne radnje koje je tuženi navodno vršio prema svojoj maloletnoj kćerki, prijavila tuženog u PS Negotin, pa su tuženom izrečene hitne mere zabrane prilasaka i kontaktiranja koje su produžene od strane suda, kojim povodom je protiv tuženog vođen postupak pred Osnovnim javnim tužilaštvom zbog postojanja sumnje u izvršenje krivičnog dela nedozvoljene polne radnje nad maloletnim detetom, pa je i tokom trajanja tog postupka tuženom od strane Osnovnog suda u Majdanpeku izrečena mera zabrane prilaska i kontaktiranja prema maloletnoj BB i njenoj majci, zaključno sa rešenjem Osnovnog suda u Majdanpeku Kpp 36/23 od 25.05.2023. godine, da bi, rešenjem Kpp 41/23 od 28.07.2023. godine mere bile ukinute. Postupak po krivičnoj prijavi je okončan odbačajem iste sa obrazloženjem da ne postoji opravdana sumnja da je okrivljeni izvršio prijavljeno krivično delo, niti neko drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Za vreme trajanja mera zabrane prilaženja, maloletna BB nije viđala oca, što je dovelo do toga da se njihovi odnosi dodatno poremete, pa je nakon pokretanja ovog postupka nadležna služba socijalne zaštite u Negotinu bila mišljenja da je neophodno najpre organizovati njihove susrete u kontrolisanim uslovima. Sud je 18.10.2023. godine odredio privremenu meru kojom je privremeno uredio lični kontakt tuženog sa tužiljom BB, a radi viđanja i dalje opservacije njihovog odnosa, te naložio Centru za socijalni rad u Negotinu da obaveštava sud o toku opservacije i revitalizacije njihovog odnosa, po kom nalogu je ova ustanova i postupala. Iz izvedenih dokaza utvrđeno je da nije uočena kod tuženog sklonost lažima, izmišljanju i prepričavanju izmišljenih događaja, radi se o heteroseksualnom muškarcu bez manifestnih znakova seksualnih inverzija i perverzija, pri čemu se inkrimisani fizički kontakt sa maloletnom ćerkom tumači u sklopu igre sa detetom a nije se stekao utisak postojanja seksualne konotacije kontakta. Kod tužilje, majke deteta, takođe nema znakova trajne ili privremene duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja, uočeno je prisustvo precenjenih ideja o postojanju seksualnog zlostavljanja deteta od strane oca, a koje su nedostupne korekciji. Prilikom pregleda nije manifestovala sklonost ka manipulaciji sugestivnosti prema maloletnom detetu BB, ali ista zbog postojanja svoje precenjene ideje vrši određenu nesvesnu i nenamernu indoktrinaciju deteta i prenosi na dete svoj animozitet prema ocu. Kod maloletne BB nije uočena sklonost lažima, izmišljanju i prepričavanju izmišljenih događaja, pri čemu se tokom ostvarenih kontakata sa ocem u prostorijama CSR u Negotinu i dalje distancira na početku kontakta, ali je ta distanca tokom više ostvarenih kontakata postojala sve manja, pa je i rezultat opservacije te ustanove bio da se devojčica polako opuštala i postepeno se uključivala u neverbalnu komunikaciju sa ocem, da bi posle nekoliko kontakata sa ocem uspostavljala direktnu komunikaciju, na opisani način, zbog kog su njihovi kontakti i dalje nužno morali ostati u kontrolisanim uslovima, s tim da je za potrebe revitalizacije njihovih odnosa i u cilju ostvarivanja emocionalne razmene i ponovnog zbližavanja neophodno kontakte organizovati po proceni stručnih lica i u najboljem interesu maloletne BB.

Drugostepeni sud je obrazložio da je prvostepeni sud pravilno iz izveštaja organa starateljstva i specijalizovanih ustanova utvrdio da u konkretnom slučaju ne postoje uslovi da se tuženi liši roditeljskog prava u odnosu na maloletno dete jer isti nije zloupotrebio prava iz sadržine roditeljskog prava, odnosno nije fizički, seksualno ili emocionalno zlostavljao dete, niti je preduzeo bilo koju drugu radnju koja bi se mogla kvalifikovati kao zloupotreba prava, pa ni radnje prema svom detetu koje se mogu kvalifikovati kao nedozvoljene polne radnje, jer je inkrimisani fizički kontakt sa maloletnom kćerkom bio u sklopu igre sa detetom i bez postojanja seksualne konotacije kontakta. Suspenzija odnosa nametnuta u trajanju od dve godine je doprinela da se odnos maloletne BB i oca dodatno kontanimira pored već usvojenog animoziteta prema ocu kao refleksije koja je proistekla iz precenjenih ideja majke, koja je sve vreme vršila određenu nesvesnu i nenamernu indoktrinaciju deteta, pa je pravilan zaključak prvostepenog suda da nije u najboljem interesu maloletne BB da se otac liši roditeljskog prava, ni potpuno ni delimično, pravilnom primenom odredbe člana 81. Porodičnog zakona. Drugostepeni sud ocenjuje da je pravilan zaključak prvostepenog suda da se predložene mere zaštite od nasilja čine apsolutno nepotrebnim i njihovo izricanje ne bi bilo u interesu maloletneBB, pri čemu je i održavanje ličnih odnosa u perspektivi predviđeno u kontrolisanim uslovima, te nema ni bojazni od radnji nasilja koje bi preduzeo tuženi, a na koje sve vreme jedino tužilja AA ukazuje, dok se realno ne stavljaju u izgled na bilo koji način i prema bilo kome. Drugostepeni sud prihvata za pravilno određen model viđanja između maloletne BB i tuženog, predložen od strane Centra za socijalni rad, i prihvatanje mišljenja da je neophodno da se kontakt oca i maloletnog deteta i dalje ostvaruje u prostorijama Centra za socijalni rad u Negotinu. Drugostepeni sud ocenjuje da je usvojen i način ličnog kontakta tuženog sa svojom kćerkom kao privremeno rešnje, prvi korak u objavljanju sveukupnih odnosa među njima, kao i odnosa prema tužilji te da je kod ispunjenosti uslova potrebno i za izmenu odluke određene privremenoj meri u smislu odredbi člana 447. i 449. stav 1. i 3. ZIO, pravilno prvostepeni sud odlučio o određivanju privremene mere.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ocenom razloga koje je naveo drugostepeni sud i navoda revizije tužilja, te razloga revizije tuženog, Vrhovni sud ocenjuje da je pobijana presuda doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje u revizijama ukazuju stranke.

Pre svega ne proizlazi da maloletna tužilja i majka, koja je njen zakonski zastupnik, imaju suprotstavljene interese po istaknutim tužbenim zahtevima, u smislu odredbe člana 264. i 265. Porodičnog zakona. Stoga nema bitne povrede odredaba parničnog postupka u smislu da su sudovi propustili da maloletnoj tužilji postave kolizijskog staratelja. Odbijanjem izvođenja dokaza predloženih od strane tužilja, prvostepeni sud nije prekršio odredbe Zakona o parničnom postupku u smislu člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku. Prvostepeni sud je ovlašćen da na osnovu rezultata celokupnog postupka odluči po svom uverenju koje će činjenice da uzme kao dokazane, pa je ovlašćen i da proceni za nepotrebno izvođenje dokaza čitanjem nalaza komisije veštaka dr Dragane Krasić i dr Tatjane Marinković od 12.04.2022. godine, i nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka – kliničkog psihologa i psihoterapeuta Jasmine Nikolić iz Zaječara od 04.08.2023. godine, te njihovim saslušanjem, kod raspravljenih relevantnih činjenica na osnovu izvedenih dokaza. Navodima revizije tužilja utvrđeno činjenično stanje o postupcima oca prema maloletnoj BB, i o odsustvu seksualne konotacije, nije dovedeno u pitanje. Prvostepeni sud je ocenom izvedenog dokaza – psihijatrijsko psihološkog veštačenja od strane Instituta za mentalno zdravlje i izvešaja CSR u Negotinu od 29.08.2024. godine utvrdio da postoji usvojeni animozitet deteta prema ocu kao refleksija proistekla iz precenjenih ideja majke koja je sve vreme vršila određenu nesvesnu i nenamernu indoktrinaciju deteta, čemu je doprinela i suspenzija odnosa između deteta i oca u održavanju ličnih kontakata, nametnuta u trajanju od dve godine, na osnovu čega je izveden zaključak da nije u najboljem interesu maloletne BB da se otac liši roditeljskog prava, ni potpuno ni delimično, koji zaključak usvojio prvostepeni sud a drugostepeni ga prihvatio za pravilan. Pravilnost tako utvrđenog činjeničnog stanja i zaključak nižestepenih sudova nije dovedena u pitanje navodima revizije tužilja. Takođe, za pravilnost zaključaka nižestepenih sudova nisu od značaja navodi revizije koji se tiču odnosa prilikom ostvarenih kontakata maloletne tužilje i oca u prostorijama Centra za socijalni rad nakon donošenja prvostepene presude.

Prema iznetom utvrđenom činjeničnom stanju i razlozima prvostepene i drugostepene presude, proizlazi zaključak da nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka u odluci o izvođenju predloženih dokaza, niti u oceni izvedenih dokaza, nema osnova za zaključak da je pogrešno utvrđeno relevantno činjenično stanje, što vodi do zaključka da je pravilno primenjeno materijalno pravo od strane nižestepenih sudova kada je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužilja da se tuženi, otac maloletne tužilje potpuno liši roditeljskog prava prema maloletnoj tužilji i odbijen primarni tužbeni zahtev tužilja da se prema tuženom izreknu mere zaštite od nasilja u porodici – zabrane približavanja članu porodice – kćerci, zabrana pristupa u prostor oko njenog mesta stanovanja i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice – kćerke, zbog čega je odbijena revizija tužilja kojim se pobija pravnosnažna presuda u tom delu, primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Kod izloženog toka u pogledu odnosa između maloletne tužilje i tuženog u kontaktima u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad u Negotinu, proizlazi za opravdano određivanje privremene mere do pravnosnažnog okončanja ove parnice. Nižestepeni sudovi su vodeći se pravilno najboljim interesom deteta i konkretnim okolnostima odlučili o načinu održavanja ličnih odnosa roditelja i deteta do pravnosnažnog okončanja parnice, odlukom o privremenoj meri kojom je privremeno uređen lični kontakt i viđanje tuženog sa maloletnom tužiljom u kontrolisanim uslovima, do pravnosnažnog okončanja ove parnice. Drugostepeni sud ocenjuje takvo uređenje kao privremeno rešenje, prvi korak u obnavljanju sveukupnih odnosa među strankama, što je u skladu sa razlozima za izmenu odluke o određenoj privremenoj meri u smislu odredaba člana 447. i 449. stav 1. i 3. ZIO. Vrhovni sud smatra pravilnom takvu ocenu drugostepenog suda, koja u tom delu nije dovedena u pitanje navodima revizija.

Međutim, u odluci o izmeni ranijeg oblika viđanja oca sa maloletnim detetom utvrđenog presudom Osnovnog suda u Negotinu 7P2 58/2021 od 21.06.2021. godine, ne može se prihvatiti za pravilan argument da je utvrđeno samo privremeno rešenje, prvi korak u obnavljanju sveukupnih odnosa među strankama i da se sa tih razloga prihvati za pravilnu odluka o modelu viđanja i u skladu sa tim o izmeni prethodne pravnosnažne presude. Tako ustanovljen model viđanja, za koga je u donošenju ove presude konstatovano da je privremeno rešenje i samo prvi korak u obnavljanju sveukupnih odnosa među strankama, ne može se prihvatiti za pravilan argumentacijom da je privremen. Kada je na taj način izmenjena pravnosnažna sudska presuda, za dalju izmenu modela viđanja maloletnog deteta sa ocem neophodno je da se promene okolnosti tako da je u najboljem interesu normalnog psihofizičkog razvoja maloletnog deteta potrebno proširenje ili izmena modela viđanja. Vrhovni sud ocenjuje da nije pravilno menjati presudu kojom je ustanovljen način održavanja ličnih odnosa i kontakata između maloletne tužilje i tuženog samo kao privremeno rešenje, kad je već u tom cilju određena privremena mera do pravnosnažnog okončanja parnice. Pravilnu odluku o uređenju načina održavanja ličnih odnosa između roditelja koji ne vrše roditeljsko pravo i maloletnog deteta, treba doneti u skladu sa članom 161. Porodičnog zakona.

Pravni položaj roditelja koji ne vrše roditeljsko pravo i sa kojim dete ne živi, uređen je Porodičnim zakonom (član 61. i 78.), kao i Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Za pravilan razvoj deteta i njegovo formiranje u zrelu i stabilnu ličnost neophodno je prisustvo oba roditelja, na koji način i sam roditelja sa kojim dete ne živi ostvaruje važan deo sadržine svog roditeljskog prava. U nedostatku roditeljskog sporazuma o načinu održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne živi, odlučuje sud. U ovom postupku, model održavanja ličnih odnosa deteta i oca sa kojim dete ne živi sud je odredio prihvatajući model viđenja predložen od strane Centra za socijalni rad u Negotinu, ali to nižestepeni sudovi obrazlažu kao privremeno rešenje, odnosno prvi korak u obnavljanju njihovih odnosa. Međutim, za takvu situaciju moguće je urediti viđanje na taj način što bi se u početnom periodu ograničenog trajanja kontakti odvijali na određeni način, u kontrolisanim uslovima, a za dalje, nakon tog perioda odrediti drugačiji, adekvatan model. Taj, privremeni period viđenja u kontrolisanim uslovima već je obezbeđen određenom privremenom merom, što ostavlja mogućnost da se ispita potreba za kontaktom prema rezultatima takvog modela koji su ostvareni u proteklom periodu. To bi omogućilo da sud ustanovi najbolji način održavanja ličnih odnosa maloletne tužilje i oca prema rezultatima kontakta u ograničenim uslovima u prethodnom periodu i prema izveštaju Centra za socijalni rad koji o tim rezultatima pribavi.

Zbog toga je pravnosnažna presuda ukinuta u delu u kojem je u stavu III prvostepene presude uređen način održavanja ličnih odnosa i kontakata tuženog sa mololetnom tužiljom, u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad u Negotinu, u utvrđenom vremenu, i utoliko izmenjeno pravnosnažna i izvršna presuda Osnovnog suda u Negotinu 7P2 58/21 a zahtev za uređivanje načina održavanja ličnih kontakata u delu koji odstupa od usvojen odbijen kao neosnovan.

Odluka je u ovom delu doneta primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

U ponovljenom postupku sud će doneti odluku o troškovima celog postupka primenom odredbe člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković