.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15863/2023
19.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Kranjčević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Marko Lazarević, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3181/22 od 31.08.2022. godine, u sednici održanoj 19.12.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3181/22 od 31.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5162/11 od 18.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja, po osnovu sticanja u braku, vlasnik 1/2 idealnog dela stana broj ..., u ..., u ..., u ulici ... broj ..., po strukturi dvoiposoban, površine 63,71 m2, na petom spratu zgrade izgrađene na kat. parceli .../..., upisane u zk.ul. .../..., KO ..., što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi da se tužilja po osnovu presude uknjiži u zemljišnim knjigama kao suvlasnik na 1/2 idealnog dela opisane nepokretnosti. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 165.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3181/22 od 31.08.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivanjem na članove 403., 405. i 407. ZPP.
Ocenjujući o dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana člana 23. stav 3. Zakonna o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava svojine ovoj pravnoj stvari podneta je 11.03.2011. godine, a pravnosnažna presuda je doneta 31.08.2022. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 500.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa koja je očigledno ispod 40.000,00 evra.
Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome je pobijana vrednost spora ispod granične vredosti za dozvoljenost revizije, odnosno ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
