.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1591/2025
27.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Mihajlović, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Bojana Spasić, advokat u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1960/23 od 03.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 27.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1960/23 od 03.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 3832/18 od 18.10.2022. godine, u stavu 1. izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti isplati novčani iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.10.2022. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplate. U stavu 2. obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 123.700,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1960/23 od 03.04.2024. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je obavezan tuženi da tužilji isplati iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.10.2022. godine, do konačne isplate, dok je odbijen višak tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa ovom presudom do dosuđenog iznosa iz prvostepene presude od 100.000,00 dinara. Preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu 2. izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 82.200,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je izjavila blagovremenu reviziju.
Ispitujući dozvoljenost revizije u skladu sa članom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23-dr. zakon), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tužilje nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Tužilja nije predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizijski sud nije ispitivao ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji iz te zakonske odredbe. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je prvostepena presuda preinačena odlukom drugostepenog suda, imajući u vidu da u sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena na osnovu izričite zakonske odredbe, a zbog prirode spora, pa stoga nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku.
Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, doneo odluku kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
