U ponovnom postupku nakon održane rasprave na kojoj je pročitao dokaze izvedene pred prvostepenim sudom, Apelacioni sud Kragujevcu je doneo presudu Gž 1860/24 od 07.05.2025. godine, kojom je u stavu prvom izreke obavezao tuženog da tužiocu na ime duga za isporučenu toplotnu energiju za period 15.02.2010. - 30.04.2012. godine isplati 176.351,00 dinara sa zateznom kamatom od 25.07.2012. godine, kao dana podnošenja predloga za izvršenje, do isplate i ukinuo zaključak izvršitelja Zorana Dukića iz ... Ik 79/2012 od 26.07.2012. godine u obavezujućem delu. U stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga za isporučenu toplotnu energiju za period 01.10.2012. - 30.04.2014. godine, isplati 895.188,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.10.2014. godine, kao dana podnošenja predloga za izvršenje, do isplate i ukinuo zaključak izvršitelja Zorana Dukića iz ... Ivk 799/2014 od 16.10.2014. godine u obavezujućem delu. U stavu trećem izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 347.711,00 dinara.

Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1860/24 od 07.05.2025. godine, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju dana 11.07.2025. godine, dopunjenu dana 14.07.2025. godine, zbog svih zakonom propisanih razloga. Predložio je da Vrhovni sud preinači drugostepenu presudu i odbije tužbeni zahtev u celosti.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11..10/23 – dr. zakon) Vrhovni sud je odlučio da revizija tuženog od 11.07.2025. godine, koja je dopunjena 14.07.2025. godine nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je vlasnik poslovnog prostora u Jagodini u Ul. ... br. .. na k.p. br. .. KO Jagodina, ukupne površine 247,17 m2, koji je, u utuženom periodu, bio snabdevan toplotnom energijom od strane tužioca, po sistemu daljinskog grejanja. Punomoćnik tuženog, koja je koristila predmetni poslovni prostor, reklamirala je tužiocu kvalitet isporuke toplotne energije tokom 2010, 2011. i 2012. godine, a 03.10.2013. godine podnet je zahtev za isključenje sa sistema daljinskog grejanja. Zahtev je odbačen, kao neblagovremen. Tuženi je isključen sa sistema daljinskog grejanja 02.10.2015. godine. Zapisnikom o merenju temperature od 05.03.2010. godine i 10.02.2010. godine, utvrđeno je da temperatura iznosi 17,8- 18,5°S. U postupku pred prvostepenim sudom obavljeno je više veštačenja, i to: sudskog veštaka mašinske struke Živka Stojanovića iz ... od 20.09.2015. godine, koji se izjasnio da je cirkularna pumpa neispravna zbog čega grejanje nije zadovoljavajuće; sudskog veštaka mašinske struke Nebojše Jovanovića, koji se u postupku obezbeđenja dokaza od 25.12.2013. godine, izjasnio da je očigledno postojala delimična cirkulacija koja je nedovoljna za grejanje, a koja može da potiče iz glavne cirkulacione pumpe iz kotlarnice koja nije dovoljna da bi omogućila kvalitetno grejanje u objektu pa je zato i predviđena dodatna cirkulaciona pumpa u samom objektu, a pumpa koja ne radi predstavlja otpor u sistemu cirkulacije; komisijsko veštačenje Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 31.10.2017. godine, koja komisija se izjasnila da cirkulaciona pumpa sistema grejanja u poslovnom prostoru tuženog nije bila u funkciji i da zbog toga ostvarenje protoka tople vode u sekundarnom delu mreže kroz cevovodne instalacije i grejna tela nije bilo omogućeno, što znači da nije bilo isporuke toplotne energije iz daljinskog sistema grejanja u objekat poslovnog prostora tuženog; komisije Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja se se u svom nalazu od 14.03.2019. godine izjasnila da se ne može govoriti o kvalitetnom grejanju poslovnog prostora u objektu na adresi u Ul. ... br. .. od strane tužioca, obzirom da nije bila moguća isporuka toplotne energije u periodu od 15.02.2012. godine do trenutka kada je tužilac navedeni poslovni prostor tuženog isključio sa toplotne mreže 2015. godine, pošto cirkulaciona pumpa sistema grejanja u tom objektu nije bila u funkciji, a raspoloživi gravitacioni napor nije dovoljan da se strujanje vode uspostavi. Nedostatak grejnih tela, kao i njihova neispravnost direktno je onemogućilo predaju toplotne energije grejnom prostoru tuženog. Saslušan pred apelacionim sudom, veštak iz oblasti mašinske struke, Nebojša Jovanović, naveo je da je 25.12.2013. godine izašao na lice mesta u prostorije tuženog radi merenja temperature prostora i da je tom prilikom njemu dat instrument od strane tužioca za koji je pretpostavljao da ime uverenje o etaloniranju. Veštak je ponovio ranije navode (na pitanje tuženog), da u situaciji da je cirkulaciona pumpa neispravna - nema kvalitetnog grejanja. Apelacioni sud je prihvatio nalaz i mišljenje Mašinskog fakulteta u Beogradu od 14.03.2019. godine u kome se navodi da od 15.02.2012. godine poslovni prostor tuženog nije snabdevan adekvatnom toplotnom energijom zbog neispravnosti cirkularne pumpe, a što su potvrdili i ostali veštaci iz oblasti mašinske struke. Prihvaćen je nalaz i mišljenje veštaka iz oblasti mašinske tehnike, Metodi Trajanovski, koji je dostavljen tokom drugostepenog postupka, nakon ukidanja ranije odluke Apelacionog suda Gž-2896/23 od 13.02.2024. godine, radi razjašnjenja spornog pravnog pitanja u čijoj je nadležnosti održavanje cirkulacione pumpe. Veštak je nalaz i mišljenje dao, između ostalog, na osnovu Glavnog projekta mašinskih instalacija za poslovni objekat i Tehničkog opisa centralnog grejanja poslovnog objekta sa prinudnom cirkulacijom vode (koje dokaze je tuženi dostavio) i naveo da je pumpna stanica - cirkulacina pumpa, koja je tehnički ugrađena u suterenu poslovnog prostora tuženog, u nadležnosti svih vlasnika poslovnog objekta, a ne tužioca, kao i da tuženom nije ugrađena toplotna podstanica prema članu 10. stav 2. Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom grada Jagodina. Veštak ekonomsko - finansijske struke, Dobrila Savić, navela je da potraživanje tužioca prema kvadraturi za period 01.12.2010. - 30.04.2014. godine iznosi 1.844.389,38 dinara, u kome navodi za svaki utuženi period mesečni iznos dugovanja. Dopunskim nalazom od 30.01.2025. godine veštak se izjasnila o potraživanju tužioca za period 15.02.2012. - 30.04.2014. godine, uz umanjenje od 10%, što iznosi 1.015.142,00 dinara, kao i da potraživanju tužioca za isti period, uz umanjenje od 5%, što iznosi 1.071.539,00 dinara.

Kod ovakvog činjeničnog utvrđenja, imajući u vidu da tuženi nije sa tužiocem zaključio ugovor, u smislu člana 10. stav 2. navedene Odluke, kojim bi na tužioca preneo pravo i obavezu upravljanja i održavanja priključnog toplovoda, te nije raskinuo Ugovor o snabdevanju toplotnom energijom sa tužiocem, to je prema stanovištu apelacionog suda, njegova obaveza da utuženi iznos plati, s obzirom da njegovim propustom (neodržavanjem cirkulacione pumpe), nije kvalitetno snabdevan toplotnom energijom (ceneći reklamacije tuženog). Veštačenjem od strane veštaka Živka Stojanovića utvrđeno je da je ukupna površina prostora koji se greje 79,67 m2, a površina poslovnog prostora je 247,17 m2 što je sve uticalo da temperatura predmetnog prostora u zimskim mesecima nije bila adekvatna. Iz navedenih razloga je apelacioni sud odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke pobijane presude, pri čemu je primenom čl. 460 ZPP ukinuo rešenje o izvršenju budući da je o delu zahteva tužioca delimično odlučeno presudom Apelacionog suda Gž 2896/23 od 13.02.2024. godine, a da je tužilac tokom postupka uredio tužbeni zahtev.

Tuženi u reviziji, kao i u dopuni revizije, u bitnom osporava kako aktivnu tako i pasivnu legitimaciju, ukazuje na pogrešno činjenično utvrđenje i da - budući da je bila nemoguća isporuka toplotne energije - tužilac nema pravo na naplatu usluge koja nije izvršena. Ukazao je na to da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. ZPP pošto nije saslušao predstavnika veštaka Mašinskog fakulteta i da je prilikom usvajanja tužbenog zahteva pošao od pretpostavke da je bilo isporuke toplotne energije tuženom, pri čemu nije utvrđeno kome po projektnoj dokumentaciji pripada cirkulaciona pumpa. Tuženi je ukazao na to da održavanje iste nije samo u nadležnosti tuženog, već i ostalih vlasnika u zgradi sa tri sprata. Naveo je da je tužilac povredio odredbe čl. 16. Zakona o zaštiti konkurencije koristeći monopolski položaj na tržištu, fakturišući isporuku toplotne energije za koju tuženi smatra da nije isporučena, da tuženi nikada nije koristio predmetni prostor, te da sa tužiocem nikada nije ni bio u dužničko – poverilačkom odnosu jer nije zaključio ugovor o isporuci toplotne energije. Osporavao je nalaz veštaka ekonomsko – finansijske struke jedino iz razloga što je veštaku uža specijalnost - obračun zarada.

Vrhovni sud je stanovišta da je nasuprot navodima revidenta pravilnom primenom materijalnog prava drugostepeni sud obavezao tuženog da, saglasno nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke, tužiocu isplati dug za isporučenu toplotnu energiju za poslovni prostor u Jagodini u Ul. ..., u preostalom delu - za period 15.02.2010. – 30.04.2012. i za period 01.10.2012. – 30.04.2014. godine, imajući u vidu da je o delu zahteva tužioca delimično odlučeno presudom Apelacionog suda Gž 2896/23 od 13.02.2024. godine, te da je tužilac tokom postupka uredio tužbeni zahtev.

Odredbom člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je poverilac u obaveznom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi. U vezi sa citiranom zakonskom odredbom te u pogledu navoda tuženog da nije sa tuženim zasnovao obligacioni odnos, Vrhovni sud ukazuje na to da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2896/23 od 13.02.2024. godine u stavu četvrtom izreke, odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se utvrdi da između tužioca i tuženog ne postoji pravni odnos o isporuci toplotne energije u poslovnom prostoru tuženog u Jagodini ul. ... br. .. . U ovom delu, navedena presuda nije bila pobijana revizijom, te je postala pravnosnažna. U presudi je ukazano na to da su parnične stranke zasnovale pravni odnos u vezi isporuke toplotne energije iako između njih ne postoji pisani ugovor, i to tužilac, kao isporučilac toplotne energije i tuženi, kao kupac toplotne energije te da na to upućuje odredba čl. 20. st. 3. Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom (Sl. Glasnik Grada Jagodina, 9/08....10/2014) koja propisuje da ukoliko ugovor nije zaključen iz nekih razloga u pisanoj formi smatra se da je ugovorni odnos nastao danom početka isporuke toplotne energije. U takvom slučaju Toplana i kupci su nedvosmisleno odgovorni za nastale obaveze po osnovu isporuke toplotne energije, u skladu sa odredbama ove Odluke o čemu Toplana na pogodan način obaveštava kupca.

Nadalje, što se tiče pitanja kvaliteta isporuke toplotne energije i navoda revidenta da mu toplotna energija uopšte nije isporučena, Vrhovni sud nalazi da su ovi navodi neosnovani iz sledećih razloga:

Gore pomenuta Odluka o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom, odredbom člana 8. predviđa da toplotnu opremu Toplane čine: proizvodni izvori, merači toplote za merenje toplotne energije iz proizvodnih izvora, pumpne stanice, primarna toplovodna mreža, merači toplote za isporučenu toplotnu energiju kupcima. Toplotna oprema kupca, navedena je u odredbi člana 10. Odluke, i to: priključni toplovod, toplotna podstanica (priključna i kućna), unutrašnje toplovodne instalacije i uređaji, regulatori i merači toplote. Kupac može sa Toplanom da zaključi ugovor kojim će na Toplanu preneti pravo i obavezu upravljanja i održavanja priključnog toplovoda i toplotne podstanice, kao i regulisati vlasničke odnose (stav 2. odredbe člana 10. Odluke). Odredbom člana 22. stav 2. Odluke, predviđeno je da kupac može pismeno otkazati ugovor o kupovini toplotne energije sa otkaznim rokom od 90 dana, ali ne u toku grejne sezone, već u periodu od 01.05. do 31.08. Obaveze nastale po osnovu isporuke toplotne energije za kupce iz stava 2. ovog člana prestaju 01. oktobra tekuće godine (stav 3.). Kupac koji stanuje u objektu sa više stambenih jedinica i koji otkaže ugovor o kupovini toplotne energije nakon 01. oktobra tekuće godine i prestanka obaveze plaćanja pune cene grejanja plaća mesečnu naknadu u iznosu od 10% od pune cene grejanja (stav 5.). Kupac koji ima instaliran jedan ili više cevnih registrata, nakon isključenja sa toplovodne mreže plaća mesečnu naknadu u iznosu od 30% od pune cene grejanja, odnosno u tom procentu učestvuje u raspodeli troškova prema očitavanju mernog uređaja u podstanici u skladu sa tarifnim sistemom (stav 6.). Na osnovu člana 51. Odluke, kad se putem zapisnika u skladu sa ovom Odlukom utvrdi da je zagrevanje prostorije ispod temperature predviđene ovom Odlukom, Toplana pristupa otklanjanju nedostataka, a korisniku umanjuje naknadu. U zapisniku se konstatuje površina i period za koje se korisniku umanjuje naknada. Naknada se umanjuje 5% za svaki stepen ispod temperature predviđene članom 31. ove Odluke, a za temperature ispod 10°S naknada za grejanje se umanjuje 100%.

Vrhovni sud je u rešenju Rev 13080/2024 od 19.06.2024. godine ukazao na to da je potrebno da se razjasni da li cirkularna pumpa koja nije radila (ili je neispravno radila), predstavlja toplotnu opremu Toplane u smislu člana 8. Odluke, ili toplotnu opremu kupca u smislu člana 10. Odluke, jer ako se radi o toplotnoj opremi kupca, onda on ima pravo i obavezu upravljanja i održavanja priključnog toplovoda i toplotne podstanice, na osnovu odredbe člana 10. stav 2. Odluke, kao i na to pravo na umanjenje naknade na osnovu odredbe člana 51. stav 1. Odluke kada se putem zapisnika sačinjenog u skladu sa tom Odlukom utvrdi da je zagrevanje prostorije ispod temperature predviđene tom Odlukom. U ponovnom postupku, apelacioni sud je postupio u skladu sa datim nalogom te utvrdio, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka iz oblasti mašinske tehnike, Metodi Trajanovskog, da je na osnovu Glavnog projekta mašinskih instalacija za poslovni objekat i Tehničkog opisa centralnog grejanja poslovnog objekta sa prinudnom cirkulacijom vode (koje dokaze je tuženi dostavio) pumpna stanica - cirkulacina pumpa, koja je tehnički ugrađena u suterenu poslovnog prostora tuženog, u nadležnosti svih vlasnika poslovnog objekta, a ne tužioca, kao i da tuženom nije ugrađena toplotna podstanica prema članu 10. stav 2. Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom Grada Jagodine. Sa tim u vezi, nisu relevantni navodi revizije da se pumpa nalazi u vlasništvu i ostalih vlasnika poslovnog objekta, budući da to ne utiče na postojanje obavezu tuženog da vrši plaćanja na ime isporuke toplotne energije, s obzirom da propust u kvalitetu snabdevanja toplotne energije nije na strani tužioca, već vlasnika poslovnog objekta, među kojima je tuženi. Imajući u vidu prethodno utvrđenu činjenicu da cirkulaciona pumpa nije bila ispravna, a da održavanje iste nije bilo u vlasništvu tužioca, to je pravilan zaključak apelacionog suda da nije bilo potrebe baviti se pitanjem konkretne temperature unutar poslovnog prostora tuženog. Navedeno bi bilo od uticaja jedino u slučaju da je do nedostataka koji prouzrokuju zagrevanje prostorije ispod temperature predviđene Odlukom, došlo usled uzroka na strani Toplane, u kom slučaju bi ista imala obavezu, u skladu sa čl. 51. navedene Odluke da pristupi otklanjanju istih, što konkretno nije slučaj. U vezi sa navedenim, nisu osnovani navodi revidenta da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 1. ZPP jer nije saslušao predstavnika veštaka Mašinskog fakulteta, imajući u vidu da su predstavnici veštaka Mašinskog fakulteta već saslušani tokom postupka, a sam tuženi je u reviziji ukazao na to da je održavanje predmetne pumpe, pored njega samog, u nadležnosti i ostalih vlasnika u zgradi, što je imao u vidu i veštak Metodi Trajanovski, koji je dao nalaz i mišljenje. Kako je tuženi u utuženom vremenomskom periodu bio u dužničko-poverilačkom odnosu sa tužiocem, obzirom da je isključen 2015. godine, to je njegova obaveza da potraživani iznos plati saglasno odredbi čl. 17 ZOO.

Navodi revidenta da nije koristio predmetni prostor su bez uticaja s obzirom na odredbe Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom, koja izričito predviđa proceduru u vezi sa isporukom toplotne energije, pa sledom i otkaza ugovornog odnosa. Činjenica što je tuženi uputio otkaz tužiocu 09.10.2013. godine ne znači da on nije dužan da plati isporučenu toplotnu energiju za 2013. i 2014. godinu. Zahtev za isključenje tužiocu je podnela 09.10.2013. godine advokat Vera Milenković, koja nije vlasnik predmetnog poslovnog prostora, pri čemu je zahtev podnet u toku trajanja grejne sezone, suprotno odredbi člana 22. stav 2. Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom (u toku grejne sezone).

Nema mesta primeni čl. 16. Zakona o zaštiti konkurencije budući da nije utvrđeno da je došlo do zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu koje predviđa navedena odredba. Postupanje u skladu sa odredbama Odluke o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom (Sl. Glasnik Grada Jagodina, 9/08....10/2014) ne može se smatrati, kako revident navodi, zloupotrebom dominantnog položaja. Pritom, ovde se radi o isporuci toplotne energije, kao dobru od opšteg interesa, te se ne radi o zaštiti konkurencije na tržištu koje navedeni zakon reguliše.

Konačno, bez osnova su navodi revidenta da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba čl. 374. st.1. prihvativši nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke čija je uža specijalnost – obračun zarada. Veštak je imenovana za ekonomsko – finansijsku oblast rešenjem Ministarstva pravde od 06.07.2011. godine, te uža specijalnost ne utiče na stručnost samog veštaka u pogledu datog nalaza i mišljenja na okolnost obračuna potraživanja tužioca imajući u vidu površinu grejnog prostora. Veštak je dala nalaz i mišljenje na osnovu dokumentacije u spisu u skladu sa datim nalogom suda.

Sud je imao u vidu i ostale revizijske navode, ali s obzirom na utvrđeno činjenično stanje i date razloge apelacionog suda nalaze da isti nisu bili od uticaja na drugačiju odluku revizijskog suda, te da nema potrebe za daljim obrazlaganjem u smislu čl. 414. stav 2. ZPP.

Iz svih napred navedenih razgloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković