Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena „NLB Komercijalna Banka“ a.d. Beograd je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbi članova 403. stav 3. i 408., u vezi sa članom 210. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ne konkretizuje druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se po članu 407. ZPP revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u braku sa pokojnim GG od 26.08.1979. godine do njegove smrti ...2013. godine. Tužilja je od osnivanja jedini član Privrednog društva „DD“ d.o.o. ..., čiji je direktor do smrti bio njen suprug. Nakon smrti supruga, tužilja je registrovana kao direktor ovog privrednog društva. U toku trajanja braka supružnici su teretno stekli stambenu zgradu i parcelu broj ... površine 3,32a, koje nepokretnosti su upisane u listu nepokretnosti broj ... KO ... . Kao jedini vlasnik ovih nepokretnosti u javnoj evidenciji bio je upisan GG. Između Privrednog društva „DD“ ... i pravnog prethodnika tužene banke, zaključen je 23.01.2012. godine ugovor o kreditu, na osnovu kog je privrednom društvu odobren kredit od 53.000 evra. Kao sredstvo obezbeđenja vraćanja kredita GG, u svoje ime i kao zakonski zastupnik privrednog društva, overio je založnu izjavu kojom je konstituisana hipoteka na nepokretnostima sagrađenim na parceli broj ... KO ..., kao i nepokretnostima – klanici gabaritne površine 327m2 i pomoćnoj zgradi gabaritne površine 68m2 sagrađenim na parceli broj ..., upisanim kao svojina privrednog društva u listu nepokretnosti ... KO ... . Nakon smrti GG sproveden je postupak raspravljanja njegove zaostavštine, koju su između ostalog činile i nepokretnosti upisane u listu nepokretnosti br. ... KO ... . Tužilja je bila učesnik tog postupka, nije se prihvatila nasleđa, pa su na osnovu datih nasledničkih izjava pravnosnažnim rešenjem od 26.11.2014. godine na zaostavštini pokojnog GG oglašeni naslednicima na ravne delove sinovi, tuženi BB i VV. Tužilja je podnela tužbu protiv sinova i ishodovala presudu na osnovu propuštanja 26.01.2023. godine, kojom je utvrđeno da ona ima pravo svojine na ½ dela zajednički stečene imovine u braku sa pokojnim GG, između ostalog i na nepokretnostima u listu nepokretnosti broj ... KO ... . Presuda ne sadrži nalog za upis prava susvojine tužilje na nepopkretnostima.

Po stanovištu nižestepenih sudova, založna izjava na osnovu koje je konstituisana hipoteka na nepokretnostima u listu nepokretnosti broj ... KO ... je ništava, iz razloga što tužilja nije dala pismenu saglasnost za opterećenje zajednički stečene imovine u braku. Po oceni drugostepenog suda za odluku su bez značaja utvrđene činjenice iz kojih proizlazi da je tužilja mogla i morala znati da je njen suprug dao založnu izjavu, pošto za ovakvo raspolaganje ona nije dala pismenu saglasnost. Pobijana presuda zasnovana je na odredbama članova 171, 174, 176. stavova 1. i 2. i 180. stav 2. Porodičnog zakona, kao i članova 2, 6, 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo.

Prema Porodičnom zakonu („Službeni glasnik RS“ br. 18/05 i 72/11) važećem u vreme sačinjenjenja sporne založne izjave, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.); zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno (član 174. stav 1.); pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki ( član 180. stav 2.).

Zakonom o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br.115/05) u sadržini važećoj u vreme sačinjenja sporne založne izjave, bilo je propisano da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara (član 6. stav 2.); da se ugovor o hipoteci zaključuje u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu i da ga zaključuje vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja (član 10.); da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave vlasnika, koja po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci i da se upis hipoteke vrši na zahtev vlasnika ili poverioca (član 14.).

Navedene odredbe vezane za konstituisanje hipoteke na stvari u zajedničkoj svojini, u konkretnoj činjeničnoj situaciji ne mogu se tumačiti, niti primenjivati nezavisno od opštih pravila imovinskog prava sadržanih u osnovnim načelima Zakona o obligacionim odnosima. U zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa, strane su dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja (član 12. ZOO); zabranjeno je vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (član 13.); strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju svoje obaveze postupa sa pažnjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajućoj vrsti obligacionih odnosa (pažnja dobrog privrednika, odnosno pažnja dobrog domaćina) (član 18. stav 1.).

U konkretnom slučaju, tužena banka je januara 2012. godine odobrila kredit od 53.000 evra privrednom društvu čiji je, od samog osnivanja, tužilja bila jedini član. Kao sredstvo obezbeđenja vraćanja kredita predviđeno je konstituisanje hipoteke. Hipoteka je konstituisana na osnovu jedne založne izjave supruga tužilje, overene u sudu 14.02.2012. godine, kako na stambenoj zgradi koja je nakon kupovine tokom trajanja braka upisana u javnoj evidenciji kao svojina GG, tako i na nekretninama u svojini privrednog društva. Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilja, kao jedini član privrednog društva kome je odobren kredit, a nakon smrti supruga i direktor tog društva, znala, odnosno morala znati za uslove pod kojima je odobren kredit i da je njen suprug potpisao založnu izjavu.

Postojanje saglasnosti tužilje potvrđuju i utvrđene činjenice vezane za kasnije pravne akte raspolaganja tužilje. Kao zaostavština pokojnog GG, koji je umro 05.08.2013. godine prijavljena je, između ostalog, cela nepokretnost upisana u listu nepokretnosti ... KO ... . Tužilja je učestvovala u postupku za raspravljanje zaostavštine i nije prigovarala obimu zaostavštine, odnosno isticala svoj tekovinski udeo na porodičnoj stambenoj zgradi. Osim što nije isticala prava po osnovu zajedničkog sticanja u braku, tužilja se nije prihvatila ni nasleđa na zaostavštini supruga. Ona je u ostavinskom postupku dala nasledničku izjavu da se odriče nasleđa, pa su zaostavštinu nasledili na ravne delove zajednički sinovi, tuženi BB i VV. Tužilja je naknadno podnela tužbu protiv sinova za utvrđenje da imovina koja je raspravljena kao zaostavština predstavlja njenu tekovinu u ½ dela, bez zahteva da sinovi trpe upis njenog suvlasničkog dela na nepokretnosti i o tom zahtevu je doneta presuda na osnovu propuštanja 26.01.2023. godine.

Imajući u vidu hronologiju, sadržinu i pravne posledice pravnih radnji tužilje preduzimanih od vremena overe sporne založne izjave 14.02.2012. godine do podnošenja tužbe u ovoj parnici 29.07.2024. godine, odnosno činjenicu da je hipoteka uslovljavala odobrenje kredita za obavljanje privredne delatnosti društva čiji je tužilja jedini član, kao i direktor nakon smrti supruga, nesumnjivo da je postojala saglasnost tužilje da se vraćanje kredita obezbedi upisom hipoteke na zajednički stečenoj imovini u braku sa pokojnim GG. Činjenica da je za overu založne izjave bio dovoljan samo potpis pokojnog GG, rezultat je prethodnog, takođe usmenog sporazuma supružnika da se zajednički kupljena porodična kuća u javnoj evidenciji nepokretnosti upiše kao svojina pokojnog GG i pored zakonske pretpostavke da je nepokretnost zajednička imovina supružnika na ravne delove.

Iz navedenih razloga, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da je u konkretnom slučaju sporna založna izjava ništava jedino iz razloga što nije postojala pismena saglasnost tužilje za njenu overu. Pismena saglanost nije zahtevana prilikom sudske overe. Tužilja je, prema standardu pažnje koji se očekuje u pravnom prometu znala, odnosno morala znati za uslove kredita, pa je nesumnjivo da je postojala njena saglasnost da suprug, kao jedini upisani vlasnik zajednički stečene imovine overi izjavu kojom će obezbediti vraćanje kredita konstituisanjem hipoteke. Tužilja je ovu parnicu inicirala posle više od deset godina nakon upisa hipoteke, pa njeno sveukupno držanje, kao protivno načelima savesnosti i poštenja i zabrane zloupotrebe prava ne može umanjiti prava tužene banke koja proizlaze iz upisane hipoteke. Iz navedenih razloga, preinačene su obe nižestepene presude i odbijen postavljeni tužbeni zahtev.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno je o troškovima celog postupka. Tuženoj banci, koja je u celosti uspela u parnici, priznati su opravdani troškovi postupka, u granicama postavljenog zahteva. Dosuđeni iznos čine nagrada za sastav odgovora na tužbu od 45.000,00 dinara, za zastupanje tuženog na dva održana ročišta od po 49.500,00 dinara, za sastav žalbe i revizije po 90.000,00 dinara, te sudske takse na odgovor na tužbu od 39.903,00 dinara, na žalbu i drugostepenu presudu po 79.805,00 dinara, na reviziju od 159.610,00 dinara i odluku o reviziji od 254.991,15 dinara.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković