.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1612/2019
03.12.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Hadži Miloš Stefanović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Pavlović advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5945/18 od 06.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 03.12.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5945/18 od 06.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2528/18 od 24.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime duga isplati tužiocu iznos od 53.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa domicilnom kamatom koju Evropska centralna banka utvrđuje za evre počev od 04.07.2011. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do konačne isplate u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati, sve u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 310.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom od izvršnosti presude pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5945/18 od 06.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2528/18 od 24.05.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članovima 8, 230. stav 3, 355. i 398. stav 2. ZPP, koje se kao razlog za reviziju mogu koristiti samo ako su učinjene u drugostepenom postupku (član 407. stav 1. tačka 3. ZPP).
Povredu odredbe člana 398. stav 2. ZPP čini prvostepeni sud kada ne izvede sve parnične radnje i ne raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom rešenju. Drugostepeni sud može učiniti tu povredu odredaba parničnog postupka kada ne sankcioniše pogrešnu primenu tog člana, pod uslovom da je žalbom stranke ukazivano na tu procesnu povredu. U ovom slučaju, žalbom tuženog nije ukazivano na takav propust prvostepenog suda. Drugostepeni sud je ocenio sve bitne navode žalbe, uključujući i one o pogrešnoj oceni dokaza (član 8. i član 230. stav 3. ZPP), zbog čega ne postoji ni povreda procesne odredbe iz člana 355. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i njegova supruga su tokom 2007. godine zasnovali radni odnos u preduzeću na kojem je tužilac bio većinski vlasnik, kao stručnjaci potrebni tom preduzeću. Njima je, pored zarade više od one koju su primali na svojim prethodnim radnim mestima, omogućeno rešavanje stambenog pitanja u Beogradu. Tužilac je za te potrebe predao tuženom u tri navrata ukupan iznos od 65.000 evra. O datom novcu sačinjene su priznanice od 03.07, 29.08. i 30.08.2007. godine koje je tuženi potpisao. Primljeni novac tuženi je trebalo da vrati u roku od pet godina, u 60 jednakih mesečnih rata bez kamate, i da za to vreme radi u tužiočevom preduzeću. Tuženi i njegova supruga su vratili deo duga u iznosu od 12.000 evra. Radni odnos tuženog prestao je 04.05.2011. godine, a njegove supruge tokom 2009. godine zbog odlaska u penziju.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je između stanaka nastao ugovor o zajmu predviđen članom 557. Zakona o obligacionim odnosima i da tuženi nije u potpunosti ispunio svoju ugovornu obavezu vraćanja pozajmljenog novca, zbog čega je primenom člana 562. istog zakona obavezan na traženo plaćanje.
Navodima revizije osporava se ocena izvedenih dokaza i na taj način u suštini utvrđeno činjenično stanje. Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje može biti razlog za reviziju samo u slučajevima iz člana 403. stav 2. ZPP, koji se u ovom postupku nisu ostvarili.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
