U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojice iz ..., sa boravištem u ..., čiji je zajednički punomoćnik Miladin Dabetić, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu i Narodne banke Srbije, Prinudna naplata, Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga, Kragujevac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5982/17 od 15.08.2018. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 5644/19 od 18.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 18.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5982/17 od 15.08.2018. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 5644/19 od 18.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5982/17 od 15.08.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilaca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 1287/16 od 12.07.2017. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocima, na ime naknade štete, solidarno isplate iznos od 7.544.651,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.01.2015. godine do isplate i obavezani su tužioci da tuženoj Republici Srbiji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 30.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 5644/19 od 18.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbačena je, kao nedozvoljena, žalba tužilaca, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu P 1287/16 od 21.01.2019. godine, ispravljenog rešenjem istog suda P 1287/16 od 27.02.2019. godine, kojim je odlučeno da se zastaje sa odlučivanjem o predlogu tužilaca za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Višeg suda u Beogradu P 1287/16 od 12.07.2017. godine, do donošenja odluke o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5982/17 od 15.08.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužilaca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P 1287/16 od 27.02.2019. godine, kojim je ispravljeno rešenje Višeg suda u Beogradu P 1287/16 od 21.01.2019. godine, utoliko što je u pravnoj pouci navedeno da protiv rešenja nije dozvoljena žalba.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena Narodna Banka Srbije je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Osim navedene bitne povrede, revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6, 8, 10. i 11. ZPP, pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, kao i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona, koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Stoga revizijske navode o učinjenim bitnim povredama u postupku pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 2. tačka 7, 9. i 12. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP. Drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tužilaca koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Istoku (sa izmeštenim mestom privremenog postupanja pred Opštinskim sudom u Leskovcu) P 2/08 od 21.05.2009. godine, obavezana je tužena Opština Peć da ovde tužiocima, na ime naknade štete (zbog ponovnog smetanja poseda kat.parc. ... KO ..., dana 05.03.1998. godine) isplati iznos od 486.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.03.2001. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate (od toga na ime naknade materijalne štete iznos od 186.900,00 dinara, a na ime naknade nematerijalne štete iznos od 300.000,00 dinara) i obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 38.600,00 dinara.

Pravnosnažnom dopunskom presudom istog suda P 2/08 od 15.12.2009. godine, obavezana je tužena da tužiocima, na ime materijalne štete zbog ponovnog smetanja poseda, pored dosuđenog iznosa presudom od 21.05.2009. godine isplati i iznos od 900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.03.2001. godine do isplate, kao i kamatu na ukupan iznos od 486.900,00 dinara, za period od 05.03.1998. godine do 05.03.2001. godine i konstatovano je da je o troškovima postupka odlučeno prethodnom presudom.

Dana 15.03.2013. godine tužioci su podneli predlog za izvršenje po osnovu navedene presude zbog propuštanja od 21.05.2009. godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 486.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.03.2001. godine do isplate, po osnovu dopunske presude od 15.12.2009. godine, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.03.2001. godine do isplate, kao i kamate na iznos od 486.900,00 dinara, za period od 05.03.1998. godine do 05.03.2001. godine do isplate i radi naplate parničnih troškova u iznosu od 38.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2009. godine kao donošenja presude zbog propuštanja do isplate troškova, plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i prenosom na tekući račun izvršnog poverioca ovde tužioca BB.

Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici I 252/13 od 09.10.2013. godine, određeno je predloženo izvršenje i troškovi izvršenja odmereni na iznos od 29.518,00 dinara.

Rešenjem Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici IpvI 6/15 od 06.03.2015. godine, odbačen je, kao nedozvoljen, prigovor izvršnih poverilaca, ovde tužilaca, od 27.12.2014. godine, primenom člana 39. stav 2. i člana 45. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer se ne radi o prigovoru na rešenje suda na koje po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju stranke imaju pravo da izjave prigovor, već o prigovoru postupajućem sudu, jer izvršni poverioci nisu zadovoljni obračunom i visinom izvršenih uplata od strane ovde tužene NBS, Prinudna naplata, Odeljenje u Kragujevcu po rešenju I 252/13 od 09.10.2013. godine.

Dana 01.12.2014. godine ovde tužena NBS, Prinudna naplata, Odeljenje u Kragujevcu je obavestila Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici da je rešenje tog suda od 09.10.2013. godine izvršeno 28.11.2014. godine, u iznosu od ukupno 4.777.473,26 dinara, a dana 29.01.2015. godine da je rešenje tog suda od 09.10.2013. godine izvršeno 28.10.2015. godine u iznosu od još 6.253,77 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi, primenom materijalnog prava iz člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi člana 231. ZPP, ocenili da tužbeni zahtev nije osnovan.

Prema članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima pravno lice odgovara za štetu koju je njegov organ prouzrokovao trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije.

Iz navedene odredbe proizlazi da stranka ima pravo na naknadu štete ako je šteta nastala kao posledica protivpravnosti, odnosno nezakonitog ili nepravilnog rada organa tuženih, a što proističe iz člana 35. Ustava Republike Srbije, po kome svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu je nezakonitim i nepravilnim radom prouzrokovalo službeno lice.

Da bi oštećeni ostvario pravo na naknadu štete od pravnog lica po pravilima odgovornosti za drugog, oštećeni treba da dokaže, pored opštih uslova za građansko-pravnu odgovornost (uzročna veza i šteta), da je štetu pričinio organ pravnog lica nezakonitim radom u vršenju svojih funkcija, odnosno nepravilnim radom.

Pod nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni.

Pod nepravilnim radom podrazumeva se činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu ili interesima nekog lica.

Pri tom ne dovodi ni svako nepravilno postupanje državnog organa u okviru zakonskih ovlašćenja do prava trećeg lica na naknadu štete, već odgovornost države postoji ako je šteta nastala kao posledica takvog rada njenih organa koji se može smatrati prekoračenjem, zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja. Organ koji postupa u okviru zakonskog ovlašćenja ne može biti odgovoran za pogrešno pravno tumačenje zakonske norme, a primena neodgovarajuće zakonske norme nije povreda dužnosti sama po sebi u vršenju funkcije državnog organa.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Tužioci u postupku nisu dostavili niti predložili pravno relevantne dokaze za svoju tvrdnju da je u izvršnom postupku vođenom pred Osnovnim sudom u Kosovskoj Mitrovici (za čiji rad odgovara tužena Republika Srbija) i u postupku sprovođenja izvršenja od strane Narodne banke Srbije, bilo nezakonitog i nepravilnog rada, odnosno da je pogrešno obračunata kamata koja tužiocima pripada na glavni dug, dosuđen pravnosnažnim presudama, na osnovu kojih je određeno prinudno izvršenje i da su na taj način, kao i neotklanjanjem nepravilnosti, tužioci pretrpeli materijalnu štetu u iznosu koji tužbom traže.

Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici je, krećući se u okviru podnetog predloga za izvršenje, a u skladu sa izrekom sadržanom u pravnosnažnim i izvršnim presudama, doneo rešenje o izvršenju, te je u postupku sprovođenja izvršenja Narodna Banka Srbije izvršila prenos novčanih sredstava (glavnog duga i obračunate kamate) sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca.

Sudske odluke donete u postupku izvršenja su pravilne i zakonite, jer u postupku po pravnim lekovima nisu stavljene van snage, a tužioci izvedenim dokazima u postupku nisu dokazali da je način na koji je tužena Narodna Banka Srbije obračunala zakonsku zateznu kamatu na glavni dug bio nepravilan, protivan pravilima struke i da je doveo do isplate potraživanja tužiocima u manjem iznosu od iznosa koji im kao poveriocima pripada. Obračun kamate sačinjen od strane veštaka VV i obračun koji je sačinio Privredni savetnik d.o.o. ne predstavljaju nalaz i mišljenje veštaka u smislu člana 261. stav 1., u vezi člana 259. ZPP, pri čemu sadrže različite kamatne tokove od onih koji sadrže izvršne isprave, podneti predlog za izvršenje i doneto rešenje o izvršenju.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilaca izjavljene protiv rešenja drugostepenog suda, u smislu člana 420. ZPP, Vrhovni kascioni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.

Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 6. istog člana propisano da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Članom 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta, a članom 413. ZPP, da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.

Tužioci su izjavili reviziju protiv rešenja kojim je odbačena, kao nedozvoljena, žalba tužilaca izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno da se zastaje sa odlučivanjem o predlogu za ponavljanje postupka do donošenja odluke o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude i odbijena, kao neosnovana, žalba tužilaca izjavljena protiv rešenja o ispravci.

Navedenim rešenjima se u smislu citirane odredbe člana 420. stav 1. ZPP postupak pravosnažno ne okončava, zbog čega je revizija tužilaca izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić