.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16435/2024
04.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Janićije Jeremić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Stanković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 997/23 od 07.02.2024. godine, u sednici održanoj 04.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 997/23 od 07.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 997/23 od 07.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P 326/17 od 28.11.2022. godine, stavom prvim izreke, tuženi (kao jedini naslednik sada pok. VV) je obavezan da tužiocu na ime duga isplati 2.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom, u smislu odredbe člana 4. stav 1. Zakona o zateznoj kamati i 4.000 kanadskih dolara sa zakonskom zateznom kamatom, u smislu odredbe člana 4. stav 2. Zakona o zateznoj kamati, sve od 11.02.2015. godine do isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio dinarsku protvvrednost dosuđenih iznosa i zakonske zatezne kamate do tražene dinarske protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate po kom poslovne banke prodaju navedene valute u vreme i mestu ispunjenja obaveze. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 264.021,00 dinara, dok je odbijen zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa, za još 4.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 997/23 od 07.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u obavezujućim delovima stavova prvog i drugog izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji i potreba novog tumačenja prava. O osnovanosti tužbenog zahteva, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene odredbe člana 212. Zakona o nasleđivanju. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi isplate, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Tuženi u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, a revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 11.02.2015. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.000 evra i 4.000 kanadskih dolara, sve u dinarskoj protivvrednosti. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
