Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja izvršni poverilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. O osnovanosti predloga za izvršenje, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene člana 23. Zakona o advokaturi, kao i člana 52. stav 1. tačka 12 Zakona o izvršenju i obezbeđenju i člana 53. istog zakona, kojim je propisano da je verodostojna isprava podobna da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ako sadrži podatke o izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku i predmet, vrstu, obim i dospelost obaveze izvršnog dužnika. U konkretnom slučaju radi se o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, i u pobijanoj drugostepenoj odluci izražen je pravni stav da obračun nagrade i naknade troškova službene odbrane u konkretnom slučaju ne predstavlja verodostojnu ispravu propisanu Zakonom o izvršenju i obezbeđenju i Zakonu o advokaturi, s obzirom da samo obračun o nagradi i naknadi troškova advokata, koji advokat izdaje svom klijentu, može predstavljati verodostojnu ispravu ali klijent mora biti označen kao izvršni dužnik na samoj ispravi, kao i u predlogu za izvršenje, što nije slučaj u konkretnoj situaciji, što je u skladu sa praksom Vrhovnog suda po ovom pitanju, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Izvršni poverilac ukazuje na drugačiju odluku ovog suda, ali drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima po predlogu za izvršenje, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 27. Zakona o izvršenju i obezbeđenju – ZIO („Službeni glasnik RS“, br. 106/2015... 9/2020), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema odredbi stava 2. ovog člana revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Odredbom člana 27. stav 3. ZIO, propisano je da protiv pravnosnažnog rešenja nisu dozvoljeni revizija, niti ponavljanje postupka.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku po predlogu za izvršenje, u kome revizija nije dozvoljena u smislu odredbe člana 27. stav 3. ZIO, da se revizijom osporava drugostepeno rešenje osnovnog suda, kojim je preinačeno rešenje javnog izvršitelja doneto u postupku izvršenja, to revizija izvršnog poverioca nije dozvoljena protiv navedenog rešenja, kojim je preinačeno prvostepeno rešenje ni po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković