.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1646/2019
21.05.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Tešić advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., naselje ..., čiji je punomoćnik Milija Jevtović advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6792/18 od 06.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 21.05.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovna revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6792/18 od 06.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P 1783/2015 od 24.03.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca AA i BB i obavezan tuženi VV da tužiocima na ime duga solidarno isplati iznos od 345.100,00 dinara sa zakonskom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 24.03.2016. godine do isplate, u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da po istom osnovu tužiocima solidarno isplati iznos od 1.035.300,00 dinara sa zakonskom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od dana presuđenja pa do konačne isplate odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 95.377,25 dinara sa zakonskom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od isteka roka za dobrovoljno izvršenje obaveze pa do konačne isplate, u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6792/18 od 06.12.2018. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Užicu P 1783/2015 od 24.03.2016. godine u usvajajućem delu stava prvog i stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci AA i BB tražili da se obaveže tuženi VV da im na ime duga solidarno isplati iznos od 345.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 24.03.2016. godine do isplate (tačka 1) i obavezani tužioci da kao solidarni dužnici tuženom na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 339.044,50 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja (tačka 2).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 197. stav 2. ZPP zato što nije odlučio o drugom (eventualnom) tužbenom zahtevu, jer će odluku o tom tužbenom zahtevu doneti prvostepeni sud.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su supružnici koji su tokom 1978. godine od prodavca GG, strica tuženog, kupili deo katastarske parcele .. KO ... u površini od 10 ari 90 m2. O kupoprodaji je sačinjen pismeni ugovor koji stranke ne poseduju. Ugovorena prodajna cena u iznosu od 5.500 DEM u celosti je isplaćena tuženom, koji je u ime prodavca preduzimao sve radnje oko prodaje i primljeni novac predao stricu. Tokom 1981. godine, na zahtev tužilaca, izvršena je deoba katastarske parcele .. KO ... i od dela koji su oni kupili oformljene su katastarske parcele .. i .. obe KO ..., ali prenos prava svojine na tužioce nije izvršen jer nije postojao dokaz o sticanju tog prava. Nakon smrti GG (umro ...1978. godine) njegovu imovinu je nasledila supruga DD (umrla ...1984. godine). Njenu imovinu su nasledila četiri lica, između ostalog tuženi i ĐĐ. Predmet nasleđivanja bile su i katastarske parcele .. i .. u KO ... . Po sačinjenom sporazumu naslednika tuženi je nasledio katastarsku parcelu .. KO ..., a ĐĐ katastarsku parcelu .. KO ... . Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Čajetini P. 32/03 od 15.01.2003. godine, u odnosu na tuženog utvrđeno je pravo svojine tužilaca na katastarskoj parceli .. KO ..., dok je tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužilaca na katastarskoj parceli .. KO ... pravnosnažno odbijen u odnosu na tuženu ĐĐ (presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2252/08 od 25.09.2008. godine). Tržišna vrednost katastarske parcele .. KO ... iznosi 1.380.400,00 dinara.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog na isplatu ¼ dela utvrđene tržišne vrednosti katastarske parcele .. KO ..., po osnovu njegove odgovornosti za dugove ostavioca, pokojnog GG, a do visine nasleđene imovine.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, sporno novčano potraživanje tužioca je zastarelo protekom opšteg roka zastarelosti propisanog članom 371. Zakona o obligacionim odnosima, jer je tužba od 01.07.2009. godine podneta po proteku roka od 30 godina od smrti prodavca GG i 15 godina nakon smrti njegovog naslednika DD, pri čemu podneta tužba za utvrđenje prava svojine tužilaca na katastarskoj parceli .. KO ... nije prekinula tok roka zastarelosti.
Pravilno je drugostepeni sud u ovom sporu primenio materijalno pravo, zbog čega po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani navodi revizije da je rok zastarelosti spornog novčanog potraživanja bio prekinut podnošenjem svojinske tužbe i da je ponovo počeo da teče nakon pravnosnažnosti presude o stvarno pravnom zahtevu tužilaca.
Ovakvo pravno shvatanje revidenata je pogrešno. Zbog pokrenutog svojinskog spora nije isključena mogućnost za vođenje parnice radi ostvarenja obligacionopravnog zahteva, jer to nisu parnice iz istog činjeničnog i pravnog osnova. Zato se, i u slučaju prethodno pokrenute svojinske parnice, između istih stranaka mogao voditi i obligacionopravni spor, i tužioci su, bez obzira na parnicu za utvrđenje prava svojine na parceli, mogli pokrenuti parnicu za naplatu novčanog potraživanja (zbog neosnovanog obogaćenja ili odgovornosti naslednika za dugove ostavioca) i tako prekinuti rok zastarelosti svog novčanog potraživanja.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
