Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 1565/23 od 04.04.2024. godine, žalbu tužioca-protivtuženog delimično usvojio, a delimično odbio, a žalbu tužene-protivtužilje usvojio, pa je ukinuo presudu Osnovnog suda u Kikindi P 1596/21 od 30.03.2023. godine, u delu odluke o tužbenom zahtevu, u delu kojim je usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan tužilac-protivtuženi da tuženoj- protivtužilji isplati iznos od 1.817.810,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos, počev od 30.03.2023. godine do isplate i u delu odluke o troškovima postupka (stavovi 1, 2, 4 i 8 izreke) i u tom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je u preostalom pobijanom, usvajajućem delu odluke o protivtužbenom zahtevu (stav 3 izreke), presuda potvrđena.

Protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 201/24 od 26.09.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev, pa je obavezan tužilac-protivtuženi da tuženoj-protivtužilji isplati iznos od 1.841.333,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos, počev od 26.09.2024. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 20.11.2022. godine do 30.03.2023. godine na iznos od 1.841.333,33 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da sud utvrdi da je tužena stekla 2/10 dela nekretnina upisane u LN br. ... KO ..., par.br. ..., sa stambenom porodičnom zgradom površine 96 m2, broj objekta 1 i na objektima koji se nalaze na istoj parceli, a nisu upisani kod RGZ SKN Kikinda. Stavom četvrtim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se obaveže tužilac-protivtuženi da tuženoj-protivtužilji na ime zajedničkog sticanja poljoprivrednog zemljišta isplati iznos od 6.000 evra po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos, počev od 01.12.2021. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac-protivtuženi da tuženoj-protivtužilji na ime nastalog parničnog troška isplati iznos od 132.416,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos, počev od izvršnosti presude do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 3502/24 od 28.08.2025. godine, stavom prvim izreke, žalbu tužioca-protivtuženog odbio, a žalbu tužene- protivtužilje delimično usvojio, pa je presudu Osnovnog suda u Kikindi P 201/24 od 26.09.2024. godine preinačio u delu odluke o troškovima postupka (stav 5 izreke), tako što je troškove parničnog postupka dosuđene prvostepenom presudom u iznosu od 132.416,00 dinara povisio na iznos od 211.916,00 dinara, dok je u preostalom delu žalbu tužene-protivtužilje odbio i prvostepenu presudu u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu potvrdio. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac- protivtuženi da tuženoj-protivtužilji naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca- protivtuženog za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom četvrtim izreke, upućen je prvostepeni sud da u zaglavlju prvostepene presude izvrši ispravku datuma donošenja presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući da se radi o posebnoj reviziji, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj pritiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3502/24 od 25.08.2025. godine.

Predmet tražene pravne zaštite je sticanje bez osnova po zahtevu tužene- protivtužilje za naknadu novčanog iznosa koji je ona, tokom trajanja vanbračne zajednice parničnih stranaka, uložila u objekat vlasništvo tužioca-protivtuženog. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužene-protivtužilje usvojen doneta je primenom odredbe člana 170. stav 1. Porodičnog zakona i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu. Revident u reviziji ne ukazuje na postojanje razloga propisanih odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog kojih bi njegova revizija, u konkretnom slučaju, bila dozvoljena, već ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu te odredbe Zakona.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizija revidenta izjavljenih protiv obe pobijane pravnosnažne presude drugostepenog suda, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, i utvrdio da su njegove revizije nedozvoljene.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužena-protivtužilja je protivtužbu podnela 03.12.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 1.841.333,33 dinara, u odnosu na novčano potraživanje i 10.000,00 dinara u odnosu na nenovčano potraživanje.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da su revizije revidenta izjavljene protiv obe pobijane pravnosnažne presude drugostepenog suda nedozvoljene, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković