.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16488/2024
27.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, čiji je zakonski zastupnik Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3664/23 od 05.06.2024. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3664/23 od 05.06.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3664/23 od 05.06.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3212/2023 od 11.12.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je stavom drugim izreke obavezan tuženi da tužilji isplati 2.097.520,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.12.2023. godine do isplate, kao i da joj isplati troškove parničnog postupka od 318.566,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo javne svojine u celosti na parceli broj .. KO Novi Sad 3, upisanoj u RGZ SKN Novi Sad 2 u LN .. i tuženi dužan trpeti da se tuženi sa tim pravom upiše kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3664/23 od 05.06.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda preinačena delu odluke o troškovima postupka tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 269.066,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate i prvostepena presuda potvrđena u preostalom pobijanom delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) Zakona o parničnom postupku u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Obrazloženje pobijanih presuda je u skladu sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u slučaju faktičke eksproprijacije zemljišta koje je privedeno planskoj nameni i koristi ga neograničeni broj lica i kada ne postoji rešenje o izuzimanju iz poseda i isplati naknade, odnosno rešenje o eksproprijaciji. Kod utvrđenja da je u konkretnom slučaju katastarska parcela tužilje zauzeta izgradnjom ulice, koju drži i koristi tuženi, da je tužilji u ovoj parnici dosuđena naknada u visini tržišne vrednosti za izuzeto zemljište i utvrđeno pravo javne svojine tuženog na tom zemljištu, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti je tuženi dokazao postojanje različitih odluka i suprotno presuđenje u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi radi isplate naknade podneta je 21.04.2023. godine, vrednost predmeta spora je 2.190.000,00 dinara. U podnesku od 06.06.2023. godine tužilac je precizirao tužbeni zahtev i kao vrednost predmeta spora označio iznos od 2.097.520,68 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev onosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora po tužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
