Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata naknade tužiocima na ime faktičke eksproprijacije njihove katastarske parcele. U sporovima za isplatu naknade za zemljište koje je bez sprovedenog upravnog postupka (članovi 25-36 Zakona o eksproprijaciji) i postupka određivanja naknade (članovi 56-62 Zakona o eksproprijaciji i članovi 132-140 Zakona o vanparničnom postupku), de facto oduzeto od njegovog vlasnika i privedeno nameni utvrđenoj planskim aktom kao javna površina - ulica, postoji ujednačena praksa sudova po pitanju pasivne legitimacije i visine naknade. Obveznik isplate naknade i pasivno legitimisana u tom sporu je jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se faktički oduzeto zemljište nalazi, kao titular prava javne svojine na javnoj površini - ulici (koja nije deo auto-puta ili državnog puta I i II reda), kao dobra u opštoj upotrebi u smislu člana 10. stav 2. i 10. Zakona o javnoj svojini, a visina naknade se određuje po tržišnoj vrednosti zemljišta u skladu sa članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju i člana 58. Ustava Republike Srbije. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev usvojen, doneta je pravilnom primenom materijalnog prava i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u situaciji kada je planskim dokumentom, Planom generalne regulacije prostora mešovite namene zapadno od Subotičkog bulevara i severno od Bulevara Vojvode Stepe u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 15/22, 38/18, 39/18- ispr, 60/20,25/21 i 16/22 – dr.plan) i Planom detaljne regulacije prostora severno od Bulevara Vojvode Stepe u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 23/03, 5/06, 34/06 i 50/), predmetna parcela namenjena za javnu površinu – regulaciju ulice ... i u prirodi predstavlja ulicu ... u celosti, i koristi se kao javna i saobraćajna površina – ulica. Imajući u vidu navedeno, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate podneta je 07.10.2022. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno, s obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP. Vrednost spora po reviziji u odnosu na tužioce AA i BB je 688.157,39 dinara, u odnosu na tužioce VV i GG je 1.376.314,78 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković