U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca „Agro – Commerce“ DOO iz Požege, čiji je punomoćnik Milić Konstatinović, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Požega, koju zastupa Opštinski pravobranilac u Požegi, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4041/18 od 11.01.2019. godine, u sednici održanoj 12.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4041/18 od 11.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Užicu, P 90/16 od 23.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete isplati ukupan iznos od 26.439.922,00 dinara i to iznos od 1.280.000,00 dinara za sve oštećene objekte, iznos od 5.666.795,00 dinara za oštećenu robu, iznos od 13.233.896,00 dinara za oštećenu opremu, iznos od 2.734.080,00 dinara za oštećenu ambalažu, iznos od 1.585.200,00 dinara za oštećen inventar, iznos od 1.358.911,00 dinara za otklanjanje posledica poplave i iznos od 581.040,00 dinara za popravku asvaltnog zastora, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 16.06.2014. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 715.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4041/18 od 11.01.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene neke od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Tužilac je privredno društvo, sa sedištem u Požegi. Poslovni objekat tužioca izgrađen je na desnoj obali reke Skrapež, u blizini putničkog mosta na putu Požega – Užice, dok se nizvodno od objekta tužioca nalazi gvozdeni železnički most, vlasništvo tužene, izgrađen pre Drugog svetskog rata, koji nije u funkciji železničkog saobraćaja. Planskim aktima tužene predviđeno je uklapanje mosta u putnu infrastrukturu, odnosno kao pešačko biciklistička saobraćajnica. Usled obilnih padavina u aprilu i maju 2014. godine, koje su imale obeležja elementarne nepogode, tužena je proglasila vanrednu situaciju 14.05.2014. godine, došlo je i do izlivanja reka Zapadne Morave, Moravice, Đetinje, Rzave i Skrapeža i drugih vodotokova, koji na području tužene prave razgranatu hidrografsku mrežu. Reka Skrapež izlila se u noći 14/15 maj 2014. godine i poplavila objekat tužioca, kojom prilikom je pričinjena šteta na pokretnoj i nepokrenoj imovini tužioca.

Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast građevinarstva, uže specijalnosti hidro-tehničke struke, utvrđeno je da je objekat tužioca lociran na desnoj obali reke Skrapež u blizini putničkog mosta na putu Požega – Užice. Za objekat tužioca izdata je upotrebna dozvola, i ako prethodno nije pribavljena vodna dozvola. Na levoj obali reke Skrapež, u dužini od oko 400 m izgrađen je odbrambeni nasip, čija je kota krune 308,70 kod železničkog mosta, dok je kota asvaltnog zastora na desnoj obali reke Skrapež, kod objekta tužioca 308,46, što je za 24 cm niže. Površina propusne moći ispod mosta na putu Požega -Užice je 180 m2, dok je površina poprečnog profila ispod železničkog mosta 101,32 m2. Usled velikog poplavnog talasa i stvaranja uspora kod železničkog mosta zbog manje propusne moći priticajnog profila od 101,32 m2 u odnosu na propusnu moć poprečnog profila putničkog mosta sudski veštak je mišljenja da je imalo uslova za stvaranje povratnog poplavnog talasa i plavljenje objekta tužioca. Izjšnjavajući se na primedbe na ovako dati nalaz i mišljenje sudski veštak je ostao pri svom pisanom nalazu i mišljenju, a u vezi ocene uticaja ostalih faktora, kao što su nezapamćene padavine, kretanje vode, postojanje virova i tubulencije, količine vučenog nanosa, poprečni presek rečnog korita, podužni pad rečnog korita i drugi parametri sudski veštak je naveo da su potrebna dodatna ispitivanja.

Tužilac je svoj zahtev za naknadu materijalne štete nastale izlivanjem reke Skrapež i poplavom 14/15 maja 2014. godine, zasnovao na objektivnoj odgovornosti tužene, kao vlasnika opasne stvari, s obzirom da je smatrao da je šteta nastala u vezi sa železničkim most, koji je vlasništvo tužene.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odbili, kao neosnovan zahtev tužioca, nalazeći da tužilac, na kome je teret dokazivanja, nije dokazao da šteta potiče od železničkog mosta.

Članom 173. Zakona o obligacionim odnosima pripisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odosno delatnosti izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Odredbom člana 174. istog zakona propisano je da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

Iz citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima sledi da za odgovornost za štetu koja se zasniva na kriterijumu pruzrokovane štete po osnovu objektivne odgovornosti za opasnu stvar ili opasnu delatnost, potrebno je postojanje dva uslova, šteta i uzročna veza između opasne stvari ili opasne delatnosti i nastale štete. Uzrokom se smatra ona okolnost koja je pravno relevantna i koja po redovnom toku stvari prouzrokuje takvu posledicu. Postojanje uzročne veze se uvek mora dokazati, a teret dokazivanja je na oštećenom. Kod utvrđenog da iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka sledi da je propusna moć predmetnog mosta mogla dovesti do usporavanja protoka vode i stvaranja povratnog poplavnog talasa, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilac, na kome je bio teret dokazivanja uzročne veze između predmetnog mosta i nastale štete nije dokazao da je šteta nastala u vezi sa predmetnim mostom, jer to što je propusna moć predmetnog mosta mogla dovesti do usporavanja protoka vode i stvaranja povratnog poplavnog talasa ne znači da je i dovela do usporavanja protoka vode i stvaranja povratnog poplavnog talasa, i da se radi o osnovnom uzroku nastale štete kod činjenice obilnih padavina izlivanjem više vodotokova i proglašenoj vanrednoj situaciji zbog plavljenja šireg područja pa stoga, kako tužena po principu objektivne odgovornosti u smislu člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima nije odgovorna za nastalu štetu, to ista nije ni u obavezi da istu naknadi tužiocu.

Stoga su neosnovani navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu pravilno primenili materijalno pravo i teret dokazivanja uzročne veze između predmetnog mosta i nastale štete.

Na pravilnost pobijane odluke nisu od uticaja navodi revizije tužioca kojima se ukazuje da je tužena na ročištu održanom 10.02.2017. godine priznala osnov tužbenog zahteva, s obzirom da to ne sledi iz zapisnika sa navedenog ročišta, jer je tužena ne samo osporila osnov i visinu postavljenog zahteva, već je osporila i da je predmetni most uzrok nastale štete, pri tome detaljno obrazlažući da se radilo o višoj sili, a stim u vezi i nedostatku pasivne legitimacije.

Veći deo navoda revizije tužioca odnosi se, posredno ili neposredno na dokazni postupak i ocenu izvedenih dokaza, kao i na pobijanje pravilnosti i potpunosti utvrđenog činjeničnog stanja. Prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona. Stoga, ovi navodi revizije nisu posebno razmatrani i cenjeni, niti obrazloženi u ovoj odluci.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić