Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 75/24 od 13.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i prvostepena presuda je potvrđena u stavovima prvom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi BB da sa portala blic.rs, ukloni tekst koji je objavljen na internet adresi: httpas://www.blic.rs/zabava... .Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u stavu drugom izreke, tužilja je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, dok je tuženi BB na reviziju tužilje odgovorio. Revizija tužilje je, suprotno navodima tuženog iz odgovora na reviziju, ocenjena kao blagovremena s obzirom da je rok za izjavljivanje revizije propisan članom 126 Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje), isticao dana 02.05.2024. godine – neradni dan, a da je reviziju tužilja izjavila 07.05.2024. godine – prvog radnog dana, sve ovo u skladu sa pravilom o računanju rokova sadržanom u odredbi člana 103 stav 4 ZPP.

Vrhovni sud je ispitao drugostepenu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/2020), a koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 131. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje), a koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 153. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 92/2023) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ...2022. godine na internet izdanju medija „Blic“- blic.rs objavljen je članak pod naslovom: „Isplivao cenovnik vip prostitutki. Evo ko se sve našao u katalogu makroa: Nalazio joj imućne klijente, davala mu je 30 odsto od zarade“, ispod kojeg se u uvodu teksta navodi: „U velikoj akciji policije u Beogradu je nedavno uhvaćeno 29 osoba, koje se sumnjiče da imaju veze sa elitnom prostitucijom.“ Dalje se u tekstu navodi: „Kako piše gore navedeni portal devojke su podvodili VV, fitnes instruktor GG, DD, ĐĐ i EE. Na spisku devojaka su se navodno našle ŽŽ, ZZ, II, plejbojeva zečica JJ, KK, AA, LL, LJLJ ...“, a zatim i „JJ priznala je da se bavi najstarijim zanatom, kao i da su joj makroi VV, GG, DD, ĐĐ i EE. Osim nje, kako sama kaže, za gore pomenute makroe radile su i KK, AA, ZZ, LL i ŽŽ“. U postupku je utvrđeno da je tuženi „Ringier Serbia“ d.o.o. Beograd izdavač, a tuženi BB odgovorni urednik ovog medija.

S obzirom da su iznete informacije o tužilji u navedenom tekstu neistinite (informacija da je prostituka, koja je uhapšena zajedno sa drugim prostitutkama, koja naplaćuje seksualne usluge i ima makroa), te da joj vređaju dostojanstvo ličnosti, prema mišljenju nižestepenih sudova, tužilji pripada pravo na pravičnu novčanu naknadu ovog vida nematerijalne štete, zbog čega joj je ista i dosuđena. Međutim, stanovište nižestepenih sudova različito je u pogledu prava tužilje na zaštitu povređenog dostojanstva ličnosti nalaganjem odgovornom uredniku da ukloni tekst koji je objavljen na portalu tuženih ...2022. godine, jer je prema stanovištu prvostepenog suda takav zahtev tužilje osnovan primenom člana 112. Zakona o javnom informisanju i medijima, dok prema stanovištu drugostepenog suda primenom člana 101. tačka 3. Zakona o javnom informisanju i medijima, takav zahtev tužilje nije osnovan, imajući u vidu da se na tužilju odnosi samo deo teksta a ne tekst u celini, a da tužilja traži uklanjanje celog teksta bez opredeljivanja koje informacije kvalifikuje kao leziono podobne i nedopuštene.

Međutim, iako drugostepeni sud pravilno zaključuje da u pogledu odluke o zahtevu tužilje za uklanjanje teksta treba primeniti odredbu člana 101. tačka 3. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje) a koji je bio na snazi u vreme objavljivanja spornog teksta, navedenu odredbu nepravilno primenjuje zbog čega je činjenično stanje ostalo neutvrđeno.

Naime, odredba člana 101 tačka 3 navedenog zakona pored ostalog propisuje da ako se objavljivanjem informacije, odnosno zapisa, povređuje pravo na dostojanstvo ličnosti, tužbom se može zahtevati predaja zapisa, uklanjanje ili uništenje objavljenog zapisa (brisanje video-zapisa, brisanje audio zapisa, uništenje negativa, odstranjenje iz publikacije i sl.). Zapis je podloga na kojoj se beleži informacija, tako da suštinski zahtevom da se ukloni tekst objavljen na određenoj internet adresi, tužilja traži uklanjanje zapisa sa informacijama objavljenim na navedenoj internet adresi. Prema članu 102. stav 1. istog zakona, aktivnu legitimaciju ima lice koje je lično povređeno objavljivanjem informacija, odnosno zapisa, dok pasivnu legitimaciju prema članu 103. istoga zakona ima odgovorni urednik medija u kome je informacija, odnosno zapis objavljen.

Dostojanstvo ličnosti lica na koje se odnosi informacija, prema odredbi člana 79. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, pravno je zaštićeno. Prema stavu 2. ono se štiti ako se lice prikazuje u lažnom svetlu prepisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, ali samo ukoliko interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi.

U postupku je utvrđeno da su iznete informacije o tužilji neistinite (jer je lažno prikazana kao prostitutka koja ima makroa i koja je uhapšena), a povređuju joj dostojanstvo ličnosti (čast i ugled), zbog čega je reč o informacijama čije objavljivanje je u skladu sa zakonom zabranjeno i zbog čega joj je dosuđena pravična novčana naknada za pretrpljenu nematrijalnu štetu. Pored zaštite u vidu pravične novčane naknade, tužilja je zaštitu svog povređenog dostojanstva mogla ostvarivati i zahtevom za uklanjanje zapisa sa objavljenim informacijama koje povređuju njeno dostojanstvo ličnosti, pošto aktivnu legitimaciju tužilja ima prema odredbi člana 102. stav 1. Zakona o javnom informisanju, samo u pogledu onih informacija koje je lično povređuju te da zaštita mora biti srazmerna legitimnom cilju kojem se teži a to je zaštita povređenog prava –dostojanstva njene ličnosti. Drugim rečima, ukoliko se zaštita dostojanstva tužiljine ličnosti može ostvariti uklanjanjem samo pojedinih informacija u tekstu, ne bi mogla osnovano zahtevati uklanjanje teksta u celini (jer on osim što sadrži informacije o tužilji, sadrži informacije i o drugim licima, za koje tužilja nema aktivnu legitimaciju, a reč je o informacijama o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna), pošto bi se na taj način sloboda javnog informisanja ograničila u većoj meri od one propisane zakonom, što je suprotno pravilu o primeni i tumačenju odredaba zakona sadržanom u odredbi člana 14. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Drugostepeni sud imao je u vidu da tužilja traži uklanjanje celog teksta iako se samo neke informacije odnose na njenu ličnost i povređuju je ali je pogrešno zaključio da je zahtev zbog toga neosnovan u celini odnosno da neopredeljivanje u samom zahtevu nedozvoljenih informacija ima za posledicu neosnovanost zahteva u celini jer nije imao u vidu da zahtev da se ukloni tekst u celini sadrži u sebi zahtev za uklanjanje i pojedinih informacija, što ovlašćuje sudove da takvom zahtevu delimično udovolje.

Zbog toga je pravilna primena odredbe člana 101. tačka 3. Zakona o javnom informisanju i medijima zahtevala ocenu mogućnosti zaštite povređenog dostojanstva tužiljine ličnosti srazmerno učinjenoj povredi, a polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu toga koje informacije su o tužiljinoj ličnosti neistinite, jer je prikazuju u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstva koje nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima i koje su zbog toga nedopuštene informacije, te pružanja tužilji zaštite u skladu sa tim, sve ovo pod uslovom da se zaključi da je tužba sa ovim zahtevom podneta u roku propisanom članom 86. Zakona o javnom informisanju i medijima koji se shodno primenjuje i na tužbe iz člana 101. a prema odredbi člana 106. istog zakona.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković