.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1660/2020
22.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Surla, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Aleksić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1741/18 od 19.09.2019. godine, u sednici održanoj 22.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1741/18 od 19.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1741/18 od 19.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P 459/18 od 24.09.2018. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužiocu plati 2.200 evra sa zakonskom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka, počev od 14.11.2014. godine do isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 68.359,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Čačku Gž 1741/18 od 19.09.2019. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu plati 2.200 evra sa zakonskom kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka, počev od 14.11.2014. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja, pa je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 98.900,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi i troškove žalbenog postupka od 14.990,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prav, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime duga nastalog prodajom automobila, koji je vlasništvo tužioca, plati utuženi iznos, uz adekvatnu primenu materijalnog prava. Tužilac u revizije ne ukazuje na pravnosnažne sudske odluke kojima je, u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, izraženo drugačije pravno stanovište, već samo osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog zbog koga se može izjaviti izuzetno dozvoljena revizija, primenom člana 404. ZPP. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno odlučivati o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate duga podneta je 13.11.2014 godine, a vrednost predmeta spora je 2.200 evra.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se i tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
