Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, svi iz ..., KK iz ..., LL iz ..., LJLJ iz ..., MM, NN, obojice iz .., NJNJ iz ..., OO, PP, RR, SS, TT, svih iz ..., ĆĆ iz ..., UU iz ..., FF iz ..., HH i CC, obojice iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Vladimir Milovanović i Marko Milutinović, advokati iz ..., protiv tuženog „Lyoness“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Goran Cvetković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8009/19 od 08.10.2020. godine, u sednici održanoj 03.03.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8009/19 od 08.10.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1070/14 od 13.12.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadelžnosti ovog suda. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da isplati tužiocima i to: tužiljama AA 200.000,00 dinara, BB i VV po 15.000,00 dinara i GG 35.000,00 dinara, tužiocu DD 15.000,00 dinara, tužiljama ĐĐ 20.000,00 dinara, EE 35.000,00 dinara, ŽŽ 120.000,00 dinara i ZZ 15.000,00 dinara, tužiocima II (otac), JJ (sin) po 15.000,00 dinara i KK 2.955.000,00 dinara, tužilji LL 125.000,00 dinara, tužiocima LJLJ 200.000,00 dinara, MM 435.000,00 dinara, NN 415.000,00 dinara i NJNJ 400.000,00 dinara, tužilji OO 720.000,00 dinara, tužiocima PP i RR po 200.000,00 dinara i SS 15.000,00 dinara, tužiljama TT 15.000,00 dinara i ĐĐ 105.000,00 dinara, tužiocu UU 1.520.000,00 dinara, tužilji FF 400.000,00 dinara i tužiocima HH 600.000,00 dinara i CC 200.000,00 dinara, sve u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 2.696.600,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8009/19 od 08.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 16.12.2014. godine, radi sticanja bez osnova. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno. S obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pobijana vrednost spora u odnosu na tužilje AA je 200.000,00 dinara, BB i VV je po 15.000,00 dinara i GG je 35.000,00 dinara, u odnosu na tužioca DD je 15.000,00 dinara, u odnosu na tužilje ĐĐ je 20.000,00 dinara, EE je 35.000,00 dinara, ŽŽ je 120.000,00 dinara i ZZ je 15.000,00 dinara, u odnosu na tužioce II (otac), JJ (sin) je po 15.000,00 dinara i KK je 2.955.000,00 dinara, u odnosu na tužilje LL je 125.000,00 dinara, u odnosu na tužioce LJLJ je 200.000,00 dinara, MM je 435.000,00 dinara, NN je 415.000,00 dinara i NJNJ je 400.000,00 dinara, u odnosu na tužilje OO je 720.000,00 dinara, u odnosu na tužioce PP i RR je po 200.000,00 dinara i SS je 15.000,00 dinara, u odnosu na tužilje TT je 15.000,00 dinara i ĆĆ je 105.000,00 dinara, u odnosu na tužioa UU je 1.520.000,00 dinara, u odnosu na tužilju FF je 400.000,00 dinara i u odnosu na tužioce HH 600.000,00 dinara i CC je 200.000,00 dinara. Ovi pojedinačni iznosi, prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavljaju dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužilaca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić