Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1952/25 od 07.08.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu P 837/24 od 24.04.2025. godine u delu stava prvog izreke u pogledu odluke o visini naknade materijalne štete sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2025. godine, pa do konačne isplate i stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke u pogledu zakonske zatezne kamate i u stavu trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da na dosuđeni iznos naknade štete od 681,64 evra u dinarskoj protivvrednosti isplati tužilji zakonsku zateznu kamatu od 01.01.2024. godine do 23.04.2025. godine. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka i odbijeni su kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju pobijajući presudu u stavu trećem izreke (odluka o troškovima postupka) koja po svojoj prirodi predstavlja rešenje, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 23/10), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom slučaju, primenom procesnog zakona, a pravilna primena procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužilje na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije osnovana.

Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom Zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Imajući u vidu da tužilja revizijom pobija odluku o troškovima postupka, koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno potraživanje, nije dozvoljena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković