.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1682/2019
30.05.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene ''BB banka “ AD iz ..., koju zastupa punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora o kreditu i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br. 1616/18 od 28.12.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 30.05.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br. 1616/18 od 28.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž br. 1616/18 od 28.12.2018.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P br. 89/18 od 12.09.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, utvrđeno je da je ništava odredba člana 2. stav 1. tačka 5. Ugovora o kreditu za izmirenje ranije preuzetih obaveza (refinansiranje) br. .. od 02.11.2016. godine, što je tužena dužna trpeti i priznati. Obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 31.758,37 dinara sa zateznom kamatom na iznos glavnice od 26.550,00 dinara počev od 08.07.2018. godine pa do isplate, dok je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđene zatezne kamate na iznos glavnice od 26.550,00 dinara pa do tražene, na ukupan iznos od 31.758,37 dinara odbijen. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.674,00 dinar.
Viši sud u Somboru je presudom Gž br. 1616/18 od 28.12.2018. godine, žalbu tužene delimično usvojio, preinačio presudu Osnovnog suda u Somboru P br. 89/18 od 12.09.2018. godine, u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 58.424,00 dinara do dosuđenog iznosa od 87.674,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom pobijanom usvajajućem, a nepreinačenom delu i u delu odluke o troškovima postupka potvrdio prvostepenu presudu, a žalbu tužene odbio. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju je izjavila s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404.stav 1.ZPP, smatrajući da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanjem sudske prakse, ni novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Tužena se u reviziji poziva na sudske odluke, međutim radi se uglavnom o odlukama prvostepenih sudova koje ne mogu da budu izraz ustaljene sudske prakse, zbog čega nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o usvajanju zahteva tužioca za troškove obrade kredita u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz čl. 12, 15, 46, 47, 105, 109. i 1065. Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađene su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovih zakonskih odredbi, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, odnosno u skladu su sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, zauzetom na sednici od 02.04.2019. godine, zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužene u smislu člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410.stav 2. tačka 5. ZPP i našao da je revizija tužene nedozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima, kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je sudu dana 19.01.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 31.758,37 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela u iznosu od 31.758,37 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
