.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16862/2025
11.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miško Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene „OTP banka Srbija“ AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 654/2022 od 04.06.2025. godine, u sednici održanoj 11.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 654/2022 od 04.06.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 654/2022 od 04.06.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 39531/2021 od 23.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ništava odredba člana 5. stav 1. tačka 1 Ugovora o gotovinskom kreditu od 11.06.2013. godine, čija sadržina je bliže navedena u ovom stavu izreke i da se tužena obaveže da joj isplati 7.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.06.2013. godine do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 12.600,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 654/2022 od 04.06.2025. godine, stavovima prvim i drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je utvrđeno da je ništava odredba člana člana 5. stav 5.1 tačka 1 Ugovora o gotovinskom kreditu od 11.06.2013. godine, čija sadržina je bliže navedena u ovom stavu izreke i tužena obavezana da tužilji na ime sticanja bez osnova isplati 7.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.06.2013. godine do isplate i tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 23.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom do dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove žalbenog postupka od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je odluka u skladu sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, dopunjenim na sednici Građanskog odeljenja od 16.09.2021. godine, kod utvrđenja da u predugovornoj fazi tužilja nije upoznata sa vrstom i visinom troškova kredita. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke ovog suda, kao i odluke nižestepenih sudova, kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova podneta je 06.08.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 7.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
