Drugostepeni sud je odbacio žalbu umešača izjavljenu protiv prvostepene presude kao nedozvoljenu, iz razloga što je našao da umešač ne može preduzeti parničnu radnju izjavljivanja žalbe na presudu u konkretnoj situaciji, u kojoj žalbu nije izjavila stranka kojoj se pridružio kao umešač. Neizjavljivanje žalbe, po stavu drugostepenog suda, predstavlja takvo procesno ponašanje tuženog koje se može smatrati odricanjem od prava na žalbu. U takvoj situaciji, kada je umešač na strani tuženog preduzeo radnju izjavljivanja žalbe, drugostepeni sud smatra da je ta radnja u suprotnosti sa parničnom radnjom tuženog kome se pridružio u svojstvu umešača, zbog čega drugostepeni sud nalazi da umešač nema pravni interes za izjavljivanje žalbe. Zato je drugostepeni sud žalbu umešača odbacio, primenom člana 389. stav 1. u vezi sa članom 378. stav 3. ZPP.

Vrhovni sud ocenjuje da ovakav zaključak drugostepenog suda predstavlja pogrešno tumačenje odredbe člana 217. stav 4. ZPP.

Prema odredbi člana 378. stav 3. ZPP, žalba je nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe, ako je žalbu izjavilo lice koje se odreklo ili povuklo žalbu ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za izjavljivanje žalbe.

Pogrešno drugostepeni sud ocenjuje da umešač na strani tuženog nema pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv prvostepene presude u situaciji kada žalbu nije izjavio tuženi. Prema odredbi člana 215. stav 1. ZPP, lice koje ima pravni interes da u parnici koja teče među drugim licima jedna od stranaka uspe, može da se pridruži ovoj stranci. O pravnom interesu umešača da se u ovoj parnici pridruži tuženom je odlučeno. Time što mu je dato svojstvo umešača na strani tuženog, odlučeno je o pravnom interesu umešača. Prema odredbi člana 217. stav 1. ZPP, u toku parnice je umešač ovlašćen da podnosi predloge i da preduzima ostale parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima stranka kojoj se pridružio. Dakle, pravo umešača na preduzimanje parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzme stranka kojoj se umešač pridružio, nije uslovljeno preduzimanjem iste parnične radnje od strane stranke kojoj se umešač pridružio. Tako, ni izjavljivanje žalbe od strane umešača nije uslovljeno izjavljivanjem žalbe od strane stranke kojoj se pridružio. Zato se, ako umešač izjavi pravni lek, primerak njegovog pravnog leka dostavlja stranci kojoj se pridružio, kako je određeno u stavu 3. člana 217. ZPP. Prema odredbi člana 217. stav 4. ZPP, koju odredbu je drugostepeni sud pogrešno primenio, parnične radnje umešača imaju za stranku kojoj se pridružio pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa njenim radnjama, ali to ne znači da je parnična radnja koju je umešač preduzeo u suprotnosti sa radnjama stranke ako tu istu parničnu radnju nije preduzela i sama stranka. Pogrešno tumači drugostepeni sud da je žalba koju je izjavio umešač u suprotnosti sa parničnom radnjom tuženog, konkretno sa njegovim propuštanjem da izjavi žalbu. Kada bi se tako tumačio zakon, proizilazilo bi da je svaka parnična radnja koju umešač preduzme u suprotnosti sa radnjom propuštanja te iste parnične radnje od strane stranke na čijoj strani se meša, pa tako umešač nikada ne bi mogao preduzeti nijednu parničnu radnju ako je i stranka nije preduzela. To nije u skladu sa položajem umešača, niti sa svrhom ovog instituta. Neizjavljivanje žalbe od strane tuženog ne znači da je time tuženi izjavio volju da se odriče prava na žalbu. Tek u situaciji da je tuženi izričito izjavio da se odriče prava na žalbu protiv prvostepene presude, ta radnja tuženog mogla bi se razmatrati kao odricanje od prava na žalbu, pa bi žalba koju bi izjavio umešač bila u suprotnosti sa parničnom radnjom izričitog odricanja od prava na žalbu od strane stranke na čijoj je strani umešač. To ovde nije slučaj.

Sve napred ukazano znači da u konkretnom slučaju nije bilo mesta odbacivanju žalbe umešača na strani tuženog protiv prvostepene presude, samo zato što žalbu nije izjavio i tuženi.

Kako je rešenje doneto protivno odredbi člana 217. stav 1. ZPP i pogrešnom primenom odredbe člana 378. stav 3. ZPP, isto je ukinuto primenom odredbe člana 415. stav 1. ZPP i predmet je vraćen drugostepenom sudu na dalji postupak po žalbi umešača protiv prvostepene presude.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković