.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16894/2023
08.10.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Maje Čogurić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je staratelj BB, čiji je punomoćnik Violeta Kočić – Mitaček, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., koju zastupa Jelena Ilić Zatezalo, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4815/22 od 06.03.2023. godine, u sednici održanoj 08.10.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4815/22 od 06.03.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4815/22 od 06.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 6968/21 od 16.06.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti – dvosobnog stana broj ... sa pripadajućim podrumom, površine 51 m2, koji se nalazi na drugom spratu stambene zgrade u Beogradu, ..., zaključen između tužilje AA kao prodavca i tužene VV kao kupca, overen pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod I/1 Ov broj 19750/08 od 18.12.2008. godine, što je tužena dužna priznati. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 161.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16. dana od dana prijema pismenog otpravka presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4815/22 od 06.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke i delu stava drugog izreke kojim je obavezana tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 161.300,00 dinara. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima sadržano u preostalom delu stava drugog izreke prvostepene presude, kojim je tužena obavezana da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos troškova parničnog postupka od od 16. dana od dana prijema pismenog otpravka presude do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 16.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom dva da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP. Obrazloženje pobijanih presuda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava iz člana 56. stav 1., 103. i 109. Zakona o obligacionim odnosima (kada je reč o postojanju poslovne sposobnosti za zaključenje ugovora o kupoprodaji), pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse jer je u pobijanim presudama odlučeno saglasno praksi Vrhovnog suda, a pitanje ništavosti ugovora o kupoprodaji predstavlja činjenično stanje svakog konkretnog spora. S tim u vezi, bitna povreda na koju revident u posebnoj reviziji ukazuje, takođe nije od uticaja, jer nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za utvrđenje ništavosti je podneta 03.06.2009. godine, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora naveden iznos 501.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u ovoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, a vrednost predmeta spora je ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije, odnosno ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
