Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju kao posebnu zbog pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23- drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Na osnovu ovlašćenja iz člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Tužena uz reviziju nije pružila dokaz o postojanju različitih sudskih odluka i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženje pobijane presude za odluku o usvajanju tužbenog zahteva za naknadu štete po osnovu neisplaćenih iznosa ortopedskog dodatka za period potraživanja od juna 2019.godine zaključno sa mesecom maj 2020.godine u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava. Ovo naročito u vezi primene odredbe člana 172. st. 1 Zakona o obligacionim odnosima (odgovornost tužene za nastalu štetu), u situaciji u kojoj nije utvrđeno postojanje okolnosti za prestanak tužiočevog prava na ortopedski dodatak na osnovu čl.74. i 75. Zakona o osnovnim pravima boraca, ratnih vojnih invalida i članova njihovih porodica, koji je bio u primeni do 01.01.2021. godine.

Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, u primeni navedenih pravnih instituta, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz tih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovom sporu radi naknade štete podneta je dana 29.06.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 76.759,89 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković