Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4856/22 od 13.12.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 33892/20 od 19.05.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 33892/20 od 06.02.2023. godine u stavu prvom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu isplati naknadu nematerijalne i materijalne štete i to: na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti 658.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti 46.200,00 dinara, na ime izgubljene zarade zbog nesposobnosti za rad u periodu od 22.12.2012. do 01.09.2013. godine i razlike zarade u periodu od 01.09.2013. godine zaključno sa 30.11.2021. godine 1.827.028,56 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.12.2021. godine do isplate; na ime mesečne novčane rente počev od 01.12.2021. godine 6.077,34 dinara svakog meseca od 01. do 05. u mesecu na tekući račun tužioca br. ... kod „Erste bank“ AD Novi Sad, sve dok za to postoje uslovi, na ime naknade za tuđu negu i pomoć u periodu od 22.12.2012. do 01.09.2013. godine 130.039,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.12.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu naknade nematerijalne i materijalne štete i to: na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti za iznos od 167.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti za iznos od 133.800,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova za iznos od 205.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha za iznos od 65.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 19.05.2022. godine do isplate; na ime izgubljene zarade za vreme nesposobnosti za rad i razlike zarade sa nominalno obračunatom kamatom za iznos od 3.193.771,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.12.2021. godine do isplate, na ime mesečne novčane rente svakog meseca od 01. do 05. u mesecu na tekući račun tužioca za iznos od 23.100,26 dinara i na ime naknade za tuđu negu i pomoć za iznos od 137.377,13 dinara, sve sa traženom kamatom, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 1.104.552,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od ispunjenosti uslova za izvršenje do isplate. Stavom petim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv odbijajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i odluke o troškovima parničnog postupka sadržane u njoj, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravnosnažnu presudu u pobijanom delu primenom člana 408. i člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je drugostepeni sud učinio neku od povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ...2012. godine povređen u saobraćajnom udesu, koji je skrivio osiguranik tuženog BB, upravljajući motornim vozilom brzinom većom od dozvoljene i pod uticajem alkohola u krvi od 1,65 promila. Tužilac se nalazio na mestu suvozača i nije bio vezan sigurnosnim pojasem kada se udes dogodio, naletom na drugo vozilo zaustavljeno na semaforu. Pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1444/14 od 09.03.2015. godine osiguranik tuženog BB je oglašen krivim za izvršeno krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i izrečena mu je uslovna osuda, uz utvrđenu kazna zatvora u trajanju od 1. godine i 11 meseci, koja se neće izvršiti ukoliko u roku od 5 godina ne izvrši novo krivično delo.

Tužilac je u udesu zadobio teške telesne povrede opasne po život, prelome kostiju krova i osnovice lobanje i kostiju lica, praćene povredom sadržaja lobanjske duplje u vidu nagnječenja kore mozga, pomeranjem desne očne jabučice iz anatomskog položaja i povredom tvrde moždanice uz isticanje moždane tečnosti kroz nos, te višedelni prelom tela desne butne kosti. Usled pretrpljenih povreda nastupile su trajne posledice koje se ogledaju u ožiljno-deformišućim oštećenjima lica praćenim funkcionalnim smetnjama u jakom stepenu, u umanjenju vidne sposobnosti i dvoslikama, u ograničenom otvaranjem usta, poremećaju u funkciji čula mirisa i u lakostepenom skraćenju desne noge za oko 2 cm, uz lakostepeno geganje pri hodu, kao i u lakostepenom umanjenju obima pokreta u zglobovima desne noge u kuku i kolenu, što je sve dovelo do trajnog umanjenja životne aktivnosti od 54%. Tužilac je trpeo fizičke bolove i strah određenog intenziteta i trajanja, bliže opisanog u osnovnom i dopunskom nalazu i mišljenju Komisije sudskih veštaka Instituta za sudsku medicinu, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Kod tužioca postoji naruženost težeg stepena, zbog koje je tužilac trpeo i trpeće trajne duševne bolove.

Zbog posledica pretrpljenih povreda, usled problema sa vidom i problema sa ortopedskog stanovišta, tužiocu je umanjenja radna sposobnost. Tužilac je po zanimanju muški frizer, ali nije obavljao poslove u struci, već je radio kao magacioner u različitim preduzećima u periodu od 01.03.2012. godine do 30.06.2012. godine. U vreme povređivanja tužilac je imao 24 godine života i nije bio u radnom odnosu. Tokom postupka je tvrdio da je neposredno pred saobraćajnu nezgodu angažovan na probnom radu u preduzeću „VV“ na radnom mestu magacionera, nakon čega je trebalo da potpiše ugovor za platu od 27-28.000,00 dinara, što nije potkrepljeno pisanim dokazima. Putem veštačenja je utvrđeno da je tužilac nesposoban za poslove frizera zbog pojave dvoslika i problema u sagledavanju treće dimenzije kod vida, te da je nesposoban za teške fizičke poslove i nesposoban je za poslove podizanja ili nošenja tereta većeg od 20 kg.

Zbog vrste i karaktera povreda i načina saniranja preloma desne butne kosti, kod tužioca je postojala potreba za tuđom negom i pomoći do operativnog odstranjivanja spoljašnjeg fiksatora u avgustu 2013. godine, zbog kojeg mu nije bio dozvoljen oslonac na nogu. Tužiocu je nega i pomoć bila neophodna u podmirivanju osnovnih potreba, kao i pri ustajanju iz postelje radi obavljanja fizioloških i drugih potreba u kući i održavanju lične higijene.

Prema mišljenju komisije veštaka,za slučaj da je tužilac koristio sigurnosni pojas povrede glave i lica bi najverovatnije bile izbegnute, a ukoliko bi do povreda i došlo opsežnost povreda bi u znatnoj meri bila redukovana te bi posledice ili izostale, ili bi bile neznatne u odnosu na one koje su nastale, dok u odnosu na višedelni prelom tela desne butne kosti korišćenje sigurnosnog pojasa ne otklanja rizik nastanka povrede.

Veštačenjem Instituta za sudsku medicinu, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu utvrđeno je da je kod tužioca nastupilo umanjenje opšte životne aktivnosti u visini od 54%. Tužilac ima ožiljno deformišuća oštećenja lica koja su praćena funkcionalnim smetnjama u jakom stepenu, ima umanjenje vidne sposobnosti u dvoslikama, ograničenom otvaranju usta, poremećaje čula mirisa, u lakostepenom skraćenju desne noge za oko 3 centimetra kao i lakostepenom umanjenju obima pokreta u zglobovima desne noge – kuka u kolenu. Kod tužioca prisutni su ožiljci na koži, poglavini, licu i vratu, što je dovelo do ožiljno deformišućih oštećenja sa funkcionalnim smetnjama. Prisutna je deformacija desne piramide asimetrije lica usled impresije jagodičnog predela desno, kao i ožiljne promene na donjim udovima, te lakog stepena geganja pri hodu zbog skraćenja desne noge što uzrokuje estetsku naruženost u smislu naruženosti težeg stepena. Kod tužioca je postojala potreba za tuđom negom i pomoći sve do operativnog odstranjivanja spoljašnjih fiksatora u avgustu 2013. godine, pri ustajanju iz postelje radi obavljanja fizioloških i drugih potreba u kući, kao i pri održavanju lične higijene. Pravilnim korišćenjem sigurnosnog pojasa i povrede glave i lica najverovatnije bi bile izbegnute, a ukoliko bi do povreda došlo njihova opsežnost bi u značajnoj meri bila redukovana pa samim tim i posledica povreda. Tužilac je nesposoban da obavlja posao frizera 100%, a za druge radne poslove lakšeg opsega umanjena mu je opšta radna sposobnost 40%. Ne može da diže teret iznad 7 kilograma u jednom zahvatu, ne može dugo da stoji, dugo da hoda i ne može da radi duže od osam sati. Ne može da radi na visini i upravlja sredstvima unutrašnjeg transporta. Sposoban je za poslove magacionera i druge lakše poslove van navedenih ograničenja. Tužiocu je u vansudskom postupku na ime obeštećenja po ovom osnovu isplaćen deo naknade štete. Po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25413/13 od 19.04.2018. godine, tužiocu je dosuđeno na ime naknade nematerijalne štete i to: 225.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, 310.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, 215.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i 130.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha.

Veštačenjem od strane veštaka ekonomsko-finansijske oblasti, utvrđeno je koju štetu je tužilac pretrpeo zbog nemogućnosti da ostvaruje prihode za vreme kada je bio nesposoban za rad, koliko isti ubuduće gubi zbog manje zarade na drugom radnom mestu umesto da radi kao frizer, i koliko je iznosila naknada za tuđu negu i pomoć za vreme dok je nosio fiksator za period od 22.12.2012. do 01.09.2013. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je utvrdio da je tužbeni zahtev tužioca shodno čl. 154, 155, 173, 189, 192. i 200. ZOO delimično osnovan i dosudio iznose bliže označene u naznačenim stavovima prvostepene presude. Sud je zaključio da postoji doprinos tužioca nastanku štetne posledice od 30%, jer nije imao vezan sigurnosni pojas prilikom uzrokovanog udesa. Pri tome, prvostepeni sud je imao u vidu da je tužiocu u vansudskom postupku kao i po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25413/13 od 19.04.2018. godine isplaćen deo naknade štete.

Drugostepeni sud je zaključio da činjenično stanje od strane prvostepenog suda nije dovoljno utvrđeno, pa je nakon otvaranja rasprave pred tim sudom i dodatnim utvrđenjem činjeničnog stanja delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i odlučio kao u stavu drugom izreke drugostepene presude, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbio. Naime, drugostepeni sud nalazi da je prilikom dosuđivanja visine naknade štete tužiocu po osnovu umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, pretrpljenog straha, kao i naknade štete vezano za rentu i izgubljenu zaradu za sporni period, kao i u pogledu utvrđivanja visine naknade za tuđu negu i pomoć, trebalo imati u vidu sledeće činjenice.

Tuženom je dana 31.01.2014. godine shodno članu 200. stav 2. ZOO na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti isplaćeno 225.000,00 dinara, a pravična naknada u to vreme bila je 1.500.000,00 dinara umanjeno za 30% (doprinos tužioca) da je iznos od 1.050.000,00 dinara zbog čega sledi da je tužilac na taj način obeštećen 36%. Po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25413/13 od 19.04.2018. godine tužiocu je po tom osnovu isplaćeno 225.000,00 dinara. Pravična naknada po tom osnovu je bila 1.800.000,00 dinara (što umanjeno 30% po osnovu doprinosa iznosi 1.260.000,00 dinara). Tužilac je na taj način obeštećen 17% (ukupno 53% zbog čega razliku od 47% u iznosu naknade od 200.000,00 dinara koja bi mu u momentu donošenja presude bila praktična naknada) čini iznos od 940.000,00 dinara koja se ima umanjiti za 30% na ime doprinosa, a što ukazuje da tužiocu treba isplatiti po tom osnovu još 658.000,00 dinara.

Matematičkim preračunom utvrđeno je da je tužiocu na ime pretrpljenih bolova zbog naruženosti treba dosuditi još 46.200,00 dinara pa je napred naznačene iznose dosudio, dok je u preostalom delu zahtev za veće iznose odbio kao i za naknadu za pretrpljeni strah i fizički bol gde je zahtev odbijen u celosti nalazeći da je tužiocu za te vidove naknade štete ista u potpunosti isplaćena.

U odnosu na naknadu za tuđu negu i pomoć i izgubljenu zaradu za vreme sprečenosti za rad i razlike zarade, kao i visinu mesečne rente drugostepeni sud je zaključio da je trebalo imati u vidu sledeće činjenice: obim zarade koju povređeni gubi usled trajne radne sposobnosti ima se ceniti po principu ekvivalentnosti između ostvarenog prihoda od rada koji je obavljao pre povređivanja i mogućih prihoda na osnovu preostale radne sposobnosti. Tužilac je po struci frizer, ali nije pokazao nameru da se tim poslom bavi već je obavljao poslove magacionera. Razlika između zarade na tom mestu kao nekvalifikovanog radnika za 2021. godinu iznosi 104.182,16 dinara što čini razliku za mesec od 8.681,84 dinara a sa umanjenjem od 30% srazmerno doprinosu to proizlazi da tužilac trpi mesečnu štetu za iznos rente od 6.077,84 dinara, pa je taj iznos tužiocu na ime rente i dosuđen, dok je u preostalom delu zahtev odbijen.

U pogledu naknade štete za tuđu negu i pomoć za period od 22.11.2012. do 01.09.2013. godine drugostepeni sud nalazi da je pravilan iznos od 130.030,94 dinara sa pripadajućom kamatom a za veći iznos je zahtev odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i primeni materijalnog prava. Tužilac je zbog pretrpljene saobraćajne nezgode pretrpeo štetu kako materijalnu, tako i nematerijalnu. Shodno čl. 154, 155, 173, 189. i 200. ZOO tužilac ima pravo na naknadu tražene štete. Pravilno je opredeljen doprinos tužioca za nastanak štete. Jedan deo iznosa tužiocu je već isplaćen, a drugostepeni sud pravilno je opredelio visinu preostalog dela štete koji je tuženi kao osiguravač dužan platiti tužiocu.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost drugostepene presude. U reviziji se u većem delu ponavljaju činjenice koje su utvrđene u toku drugostepenog postupka i koje su pravilno cenjene. Navodi u reviziji da tužilac nije bio vezan sigurnosnim pojasom jer nije bio ispravan ne mogu se ceniti u ovom postupku. Vozilo u kom se tuženi nalazio kao suvozač bilo je registrovano, što znači da je prošlo tehnički pregled. Dokaz u prilogu svojih tvrdnji tužilac je morao pribaviti u toku trajanja postupka, što nije učinio. Visina nematerijalne štete se opredeljuje pored već navedenih parametara i u skladu sa visinom standarda okruženja i sedišta životnih aktivnosti. Stoga se revizijski navodi da je drugostepeni sud pogrešno ocenio i izveo pogrešan zaključak o doprinosu tužioca u nastaloj šteti i pogrešno opredelio visinu naknade, neosnovani.

Pravilna je odluka o troškovima postupka.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković