Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnim rešenjem, primenom člana 294. stav 1. tačka 3. Zakona parničnog postupka, odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca radi utvrđenje prava svojine pokretnih stvari koje su predmet izvršenja u izvršnim postupcima II 560/23 i II 561/23 i nedopustivosti izvršenja određenog rešenjem Osnovnog suda u Bujanovcu II 235/22 od 30.05.2022. godine i II 234/22 od 31.05.2022. godine iz razloga propisanih članom 203. stav 3. ZPP, jer je u toku parnica P 414/24 između istih stranaka i povodom istog činjeničnog i pravnog osnova. Vrhovni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način odlučivanja i razloge za odbačaj tužbe. Revizijski navodi koji se odnose na primenu procesnih pravila i utvrđeno činjenično stanje, ne predstavljaju razloge za izjavljivanje revizije u smislu člana 404. ZPP, s obzirom da se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz iznetih razloga primenom člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojom je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana zakona propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana propisano je da u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Imajući u vidu da je u ovom slučaju pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba i potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je tužba odbačena kao nedozvoljena i postupak pravnosnažno okončan u sporu male vrednosti (označena vrednost predmeta spora u ovoj parnici je 199.571,56 dinara), to revizija tužioca nije dozvoljena, jer ne bi bila dozvoljena ni protiv pravnosnažne presude (član 420. stav 2. ZPP).

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. i člana 420. stav 2. i 6. u vezi sa članom 479. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković