Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, zaključenog pred Osnovnim sudom u Nišu 11.02.2011. godine u predmetu R3 113/11, između sada pok. EE, kao primaoca izdržavanja i pok. ĐĐ, kao davaoca izdržavanja. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca delimično odbijen, doneta je primenom odredbe člana 194. Zakona o nasleđivanju, u vezi odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima i člana 171. Porodičnog zakona, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je kuća br. ... u Ul. ... u ..., koja je predmet Ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između EE, kao primaoca izdržavanja i ĐĐ, kao davaoca izdržavanja, zajednička imovina EE i njenog supruga, pok. ŽŽ, te da EE, predmetnim ugovorom, nije mogla da raspolaže imovinom-kućom br. ... u delu većem od 1/2 koji je njoj pripadao.Činjenice u vezi sa eventualnim nedostatkom aleatornosti pri zaključenju predmetnog ugovora nižestepeni sudovi nisu cenili jer je to razlog rušljivosti, pri čemu je, u konkretnom slučaju, protekao subjektivni rok za podnošenje tužbe za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju iz razloga njegove rušljivosti. Tužilac u reviziji ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, dok je pogrešna primena materijalnog prava od uticaja samo kada se radi o pitanjima od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja tužilac je podneo 26.11.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 20.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković