.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17057/2025
24.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u postupku predlagača AA iz s. ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Stefan Kostić, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Oština Lebane, koju zastupa Opštinski pravobranilac u Lebanu, radi utvrđivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2184/25 od 22.10.2025. godine, u sednici održanoj 24.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2184/25 od 22.10.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 2184/25 od 22.10.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Lebanu R1 41/21 od 25.03.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojen je predlog predlagača i određena naknada za potpunu eksproprijaciju radi uređenja kompleksa arheološkog nalazišta „Caričin grad“ na kp. br. ... KO ..., vlasništvo predlagača na ime tržišne vrednosti zemljišta u ukupnom iznosu od 2.723.200,00 dinara i obavezan je protivnik predlagača da predlagaču isplati 2.723.200,00 dinara na ime naknade za potpunu eksproprijaciju – radi uređenja kompleksa arheološkog nalazišta „Caričin grad“ na kp. br. ... KO ..., ukupne povrešine 3404 m2 u celosti sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade troškova postupka isplati 209.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate.
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž 2184/25 od 22.10.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe predlagača i protivnika predlagača, a prvostepeno rešenje je potvrđeno u stavu prvom i drugom izreke u delu iznosa na ime visine dosuđenih troškova postupka i zakonske zatezne kamate. Stavom drugim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu drugom izreke tako što je obavezan protivnik predlagača da predlagaču isplati troškove postupka u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija (stav 2.).
Postupajući na osnovu navedene zakonske odredbe Vrhovni sud je zaključio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog pravnog odnosa, tako što je utvrđeno da je izvršena prenamena eksproprisanog zemljišta iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište (pre eksproprijacije), te da ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti prilikom eksproprijacije zemljišta. Tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena je na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za gradsko građevinsko zemljište izraženog u sudskim odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda, po kojima sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom Poreske uprave već je veštačenjem, kao dokaznim sredstvom predviđenim Zakonom o parničnom postupku, visina naknade određena primenom tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti. Odluke revizijskog suda i pravnosnažne odluke drugostepenih sudova, kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, a na koje se protivnik predlagača poziva u reviziji, bez uticaja su na drugačije odlučivanje, jer odluka u sporovima sa ovakvim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj situaciji. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Postupak je započet predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 23.12.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 2.723.200,00 dinara.
Kako vrednost pobijanog dela pravnosnažnog rešenja ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja predloga, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stava 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
