Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23) Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 28.06.2017. godine, oko 16,20 časova u mestu ... u ul. ..., dogodila se saobraćajna nezgoda, u kojoj su učesnici bili tužilac, koji je upravljao mopedom marke „Peda motor“ tip „Piccolo” i neparničar BB koji je upravljao putničkim motornim vozilom marke „Tojota“, tip „Rava 4“, reg.oznake ..., koje je bilo osigurano od autoodgovornosti kod „Generali osiguranje Srbija”. Do saobraćajne nezgode je došlo tako što se putničko motorno vozilo kretalo ulicom ... iz pravca ... ka Leskovcu, pa je radi obilaska udarnih rupa koje su se nalazile na desnoj kolovoznoj traci prešlo u levu kolovoznu traku, kojom se iz suprotnog smera kretao moped kojim je upravljao tužilac. Da bi izbegao kontakt sa putničkim motornim vozilom, tužilac je naglo skrenuo udesno i izleteo sa kolovoza na bankinu kojom prilikom je zadobio teške telesne povrede u vidu preloma spoljašnjeg kondila leve golenjače i prelom leve ključne kosti, koje se zbirno kvalifikuju kao teška telesna povreda. Usled pretrpljenih povreda, tužilac je trpeo fizičke bolove, strah, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti, u intenzitetu i trajanju, koje su utvrdili sudski veštaci medicinske struke. U vansudskom postupku osiguravajuće društvo „Generali osiguranje Srbija“, nalazeći da tužiocu pripada naknada štete za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti u iznosu od 400.000,00 dinara, za fizičke bolove u iznosu od 170.000,00 dinara, za strah 130.000,00 dinara i za naruženost 60.000,00 dinara, te da je osiguranik odgovoran za nastalu štetu sa 50% a Direkcija za urbanizam i izgradnju grada Leskovca sa preostalih 50%, isplatilo je tužiocu za štetu za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 200.000,00 dinara, za fizičke bolove 85.000,00 dinara, za strah 65.000,00 dinara i pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti 30.000,00 dinara. Prema nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke, uzrok koji je doveo do toga da tužilac pri vožnji mopeda naglo skrene desno, izleti sa kolovoza na bankinu i zadobije teške telesne povrede, je putničko vozilo koje je tužiocu nailazilo u susret i koje je prešlo u levu kolovoznu traku, čime je na putanji mopeda stvorena opasna i pokretna prepreka, koju je tužilac izbegavao naglim skretanjem udesno. Rupe koje su postojale na putu, uticale su na kretanje putničkog vozila koje je tužiocu nailazilo u susret. Naime, radi izbegavanja nastanka oštećenja na točkovima svog vozila, vozač toputničkog vozila je bio prinuđen da obilazi prepreke na putanji svog kretanja pa su samim tim rupe na kolovozu uticale na kretanje putničkog vozila koje je tužiocu dolazilo u susret.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su za saobraćajnu nezgodu podjednako odgovorni vozač putničog motornog vozila i tuženi. Tuženi je odgovoran zbog postojanja rupa na kolovozu u ulici ... u Leskovcu, gde se dogodila saobraćajna nezgoda, na osnovu člana 184. Zakona o obligacionim odnosima, budući da održavanje ulica u gradu spada u poslove od opšteg interesa, kao i na osnovu člana 174. i 176. istog zakona, po osnovu odgovornosti od opasne stvari, za koju odgovara njen imalac, odnosno lice koje dužno da tu stvar nadgleda, tako da se zbog propusta u organizaciji službi desila saobraćajna nezgoda. Iz tih razloga, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu naknadi pretrpljenu nematerijalnu štetu.

Po stanovištu drugostepenog suda, na pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo pa je prvostepenu presudu preinačio odbijanjem tužbenog zahteva. Po zaključku tog suda uzrok nastanka štete koju trpi tužilac jeste putničko motorno vozilo koje je prešlo sa svoje desne kolovozne trake kojom se kretalo u levu kolovoznu traku, kojom se iz suprotnog pravca kretao tužilac upravljajući mopedom čime je za tužioca stvorena iznenadna pokretna prepreka. S obzirom na postojanje uzročne veze između štetne radnje i štetne posledice, prema teoriji adekvatne uzročnosti, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ne postoji odgovornost tuženog da tužiocu štetu naknadi.

Vrhovni sud nalazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda o nepostojanju odgovornosti tuženog za nastalu štetu. Naime, kad je šteta nastala delovanjem više uzroka, za utvrđenje uzročno-posledične veze između štete i štetne radnje važan je samo onaj uzrok koji je odlučujući za nastanak štete, odnosno koji je adekvatan nastaloj šteti. U konkretnom slučaju, postojalo je sadejstvo dva uzroka za nastanak štete. Jedan uzrok je postojanje rupa na putu a drugi uzrok je iznenadni prelazak putničkog motornog vozila u traku kojom se propisno kretao tužilac. Postojanje rupa na putu kao uzork u objektivnom smislu, ne znači direktno postojanje uzročno- posledične veze sa štetnim događajem. U situaciji kada je utvrđeno da je vozač putničkog motornog vozila da bi izbegao oštećenje svog vozila, protivno saobraćajnim propisima, svojim prešao u suprotnu traku i na taj način stvorio iznenadnu prepreku koju je tužilac pokušao da izbegne naglim skretanjem zbog čega je pretrpeo štetu, proizlazi da samo postojanje rupa nije adekvatan uzrok za nastanak štete koju trpi tužilac, već je uzročno-posledična veza u ponašanju vozača motornog vozila koji je u celosti prouzrokovao štetni događaj u kom tužilac trpi štetu.

Neosnovano se revizijom ukazuje na dopunski nalaz veštaka saobraćajne strukle u kome je dato mišljenje da je odlučujući uzrok za nastalu štetu postojanje rupa na kolovozu. Ovo stoga što je veštačenje dokazno sredstvo koje se određuje u situaciji kada sud ne poseduje potrebna stručna znanja za razjašnjenje neke relevantne okolnosti. Međutim, kada je u pitanju pravna ocena okolnosti utvrđenih veštačenjem, tu ocenu jedino može dati sud što je u konkretnom slučaju i učinio.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 150, 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, primenom odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković