.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1714/2016
17.11.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Toplica Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Duško Vukoje, advokat iz ..., radi prestanka uznemiravanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3268/2015 od 10.05.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 17.11.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3268/2015 od 10.05.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P broj 1111/2015 od 07.08.2015. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud utvrdi da tuženi nema pravo prolaza pešice, kolima i teretnim vozilima preko kat. parcele broj ... upisane u list nepokretnosti broj ... KO ..., naselje „... ...“ u sukorisništvu tužilje, te da se zabrani tuženom da prelazi preko opisane parcele ili na drugi način uznemirava tužilju u pravu svojine na opisanoj kat.parceli broj .... Drugim stavom izreke obavezana je tužilja da tuženom plati troškove parničnog postupka.
Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 3268/2015 od 10.05.2016. godine preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da tuženi BB nema pravo prolaza pešice, kolima i teretnim vozilima preko kat. parcele ... upisane u list nepokretnosti broj ... KO ... ..., naselje „... ...“ u sukorisništvu tužilje i zabranjuje tuženom da prelazi preko opisane parcele ili na drugi način uznemirava tužilja u pravu sukorišćenja na opisanoj parceli. Drugim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se zabrani tuženom da je uznemirava u pravu svojine na kat.parceli ... KO ... ..., naselje „... ...“ . Trećim stavom izreke obavezan je tuženi da tužilji plati troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da revizijski sud preinači drugostepenu presudu, odbije žalbu i potvrdi prvostepenu presudu.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud kao revizijski pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 192. i članom 211. Zakona o parničnom postupku, budući da tužba nije neuredna, zato što tužilja kao jedan od sukorisnika predmetne parcele zahteva zabranu prolaza pešice, kolima i teretnim vozilima preko svoje parcele, jer ovo njeno pravo ne može biti ograničeno i uslovljeno zajedničkim podnošenjem tužbe svih sukorisnika. Tuženi nije lice koje je sukorisnik ove parcele, a tužilja kao jedan od sukorisnika ima pravo da štiti državinu i korišćenje predmetne parcele nezavisno od aktivnosti ostalih sukorisnika.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je nosilac prava korišćenja sa udelom od 111/705 delova na kat. parceli ... površine 0.07,05 ha upisane u vlasnički list ... KO ... – ..., naselje „... ...“ kao gradsko građevinsko zemljište u državnoj svojini, u ulici ... broj ..., na kojoj se nalazi porodična stambena zgrada na kojoj tužilja ima pravo susvojine. Tuženi je korisnik susednih nepokretnosti i to katastarske parcele .../..., površine 0.03,30 ha, kat. parcele .../... površine 0.00,97 ha i vlasnik stambeno poslovne zgrade na kat.parceli .../..., sve upisano u zemljišno knjižni broj ... KO ... ..., naselje „... ...“. Putni prolaz koji je predmet ovoga spora u odnosu na zvanično stanje katastra nepokretnosti se nalazi zapadnim delom u površini o 14 m2 na kat.parceli .../... središnjim delom u površini od 54 m2 na kat. parceli ... i istočnim delom u površini od 54 m2 na kat. parceli ... i istočnim delom u površini od 75 m2, na kat.parceli .../... i .../... sve upisano u KO .... Tuženi je sa tužiljom, njenom snahom i suprugom kao i sa VV (kao korisnikom kat.parcele .../... i .../...) sačinio dogovor, ustupio deo svoje katastarske parcele, finansirao građevinske radove i koristio navedeni prolaz bez ometanja drugih sukorisnika odnosno tužilje u konkretnom slučaju. Tuženi je zazidao pasaž preko koga je mogao sa ostalim korisnicima stanova stambene zgrade koju je gradio da prolazi u dubinu svoga placa, smatrajući da je sa tužiljom i ostalima postigao trajni dogovor o konstituisanju sukorisničkog prava tuženog na katastarskoj parceli na kojoj tužilja ima pravo sukorišćenja.
Prvostepeni sud je, poklanjajući veru iskazu tuženog da je na taj način trajno uređen način korišćenja prolaza preko tužiljine parcele, stekao i pravo službenosti za prolaz preko te parcele, odbio tužbeni zahtev tužilje. Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu nalazeći da među strankama ne postoji sporazum, već nesporazum u vezi sa korišćenjem tog prolaza i da saglasno članu 63. ZOO u takvim slučajevima ugovor nije nastao, pa tuženi samim tim a ni po usmenom ugovoru nema osnov za sticanje prava sukorišćenja, a naročito ako se ima u vidu da se tuženi tokom postupka izjasnio da pravo prolaza zasniva na stečenom pravu sukorišćenja po usmenom ugovoru.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno primenjeno materijalno pravo od strane drugostepenog suda, i da prolaz preko parcele na koju je tužilja sukorisnik nije posledica nužde na strani tuženog, a nisu se stekli zakonski uslovi za konstituisanje prava službenosti ni na osnovu zakona ni na osnovu ugovora. Naime, u konkretnom slučaju se radi o usmenom ugovoru, koji je nižestepeni sud ocenio kao privremeni, a osim toga ugovor o prometu nepokretnosti se zaključuje u pisanoj formi i potpisi ugovarača overavaju od strane suda, te ugovori koji nisu zaključeni na osnovu odredaba člana 2. i 4. Zakona o prometu nepokretnosti u pisanoj formi i nisu overeni ne proizvode pravno dejstvo. Samim tim nije dozvoljeno ni konvalidacija usmenog ugovora.
Revizijski navodi tuženog u ostalom delu ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje te su kao takvi nedozvoljeni u smislu člana 407. stav 2. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
