Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – dr. zakon), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslove za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud nalazi da je zbog ujednačavanja sudske prakse, neophodno dozvoliti reviziju tužene izjavljene u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu, u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev i odlučeno o troškovima postupka, po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nad „Jugobankom“ a.d. Beograd otvoren je stečajni postupak dana 03.01.2002. godine koji se pred Privrednim sudom u Beogradu vodi pod brojem St. 59/2010, a na dan otvaranja stečajnog postupka jedini akcionar bila je Agencija za osiguranje depozita. Tužilja kao stečajni poverilac podnela je prijavu potraživanja iz radnog odnosa koje joj je zaključkom stečajnog sudije priznato u iznosu od 20.813,00 dinara, od čega je glavni dug 16.156,00 dinara, a zatezna kamata obračunata do 30.06.2013. godine iznosi 4.657,00 dinara. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St. 604/2021 od 24.03.2021. godine, utvrđeno je da je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St. 59/2010.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud zaključuje da je u konkretnom slučaju stečajni dužnik „Jugobanka“ AD u stečaju, u momentu otvaranja stečajnog postupka poslovao sa 100% državnim kapitalom, te da tužena odgovara za štetu koju je tužilja pretrpela u visini neplaćenog potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku, kao posledica povrede prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbama člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na osnovu odredbe 172. Zakona o obligacionim odnosima. Polazeći od zakonom izričito propisane objektivne odgovornosti tužene države, tužena bi se eventualno mogla osloboditi odgovornosti kada bi dokazala da postoje okolnosti koje bi u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima isključivale njenu odgovornost za štetu, shodno odredbi člana 177. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, prema oceni prvostepenog suda, tužena u smislu člana 228. i 231. Zakona o parničnom postupku nije navela niti pružila dokaz o isključenju njene odgovornosti. Dalje je prema nalaženju prvostepenog suda, za tužilju nastupila šteta u vrednosti priznatog, a neizmirenog potraživanja u stečajnom postupku, zbog čega je sud obavezao tuženu na isplatu iznosa od 20.813,00 dinara, od čega je glavni dug 16.156,00 dinara, a zatezna kamata obračunata do 30.06.2013. godine iznosi 4.657,00 dinara. Na iznos glavnog duga, prvostepeni sud je tužilji dosudio i zateznu kamatu od 13.05.2003. godine do isplate.

Drugostepeni sud prihvata razloge prvostepenog suda u pogledu postojanja pravnog osnova i odgovornosti tužene za štetu koja je dosuđena tužilji. Međutim, drugostepeni sud je stava da na iznos koji predstavlja glavni dug priznat u stečajnom postupku, zatezna kamata dalje teče od momenta podnošenja tužbe, a ne od 13.05.2003. godine, zbog čega je u tom delu preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Takođe, preinačena je i odluka o troškovima postupka.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova, činjenično stanje ostalo je nepotpuno utvrđeno.

Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine i njegovom dopunom usvojenoj na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U predmetima u kojima se vodi stečajni postupak, zakonska zatezna kamata na potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika društvenih preduzeća obračunava se do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa zakonskim rešenjem iz Zakona o stečaju iz 2009. godine.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom donetom u drugom stepenu tužilji je dosuđena naknada štete koja se odnosi na potraživanje priznato u stečaju, kao glavni dug u iznosu od 20.813,00 dinara, od čega je glavni dug 16.156,00 dinara, a zatezna kamata obračunata do 30.06.2013. godine 4.657,00 dinara, te zakonsku zateznu kamatu na glavno potraživanje od podnošenja tužbe. Prema stavu Vrhovnog suda, materijalna šteta na koju bi tužilja imala pravo u slučaju ispunjenosti propisanih uslova prema citiranom Zaključku Vrhovnog kasacionog suda, jednaka je visini potraživanja koje je tužilji utvrđeno na dan otvaranja stečajnog postupka. Dakle, radi se o potraživanju koje je priznato Zaključkom stečajnog sudije o listi priznatih i osporenih potraživanja, a takvo potraživanje sadrži glavni dug i zateznu kamatu obračunatu do dana otvaranja stečaja u smislu odredbe člana 85. stav 1. Zakona o stečaju („Sl. Glasnik RS“, br. 104/2009…95/2018). Dakle, tužilja je iz razloga obrazloženih u Zaključku Vrhovnog kasacionog suda ostala uskraćena za isplatu navedenog potraživanja, pa je tužena odgovorna da naknadi štetu tužilji upravo u navedenom iznosu, ali ne i većem od toga, bez obzira da li je u stečajnom postupku obračun zatezne kamate vršen i nakon otvaranja stečaja u skladu sa posebnim pravilima stečajnog postupka. Takođe, nije od uticaja ni činjenica da stečajni upravnik u pisanom izjašnjenju koje se nalazi u spisima, kao ukupno potraživanje tužilje koje se smatra utvrđenim, računa i zateznu kamatu nakon otvaranja stečaja.

Suprotno napred iznetom, a pogrešnom primenom materijalnog prava, tužilji je dosuđeno potraživanje na ime obračunate zatezne kamate i nakon otvaranja stečajnog postupka, preko visine priznatog potraživanja na dan otvaranja stečaja, a da su izostale činjenice o tome da li je u konačnom ishodu glavne deobe tužilji pripadalo pravo na zakonske zatezne kamate za period posle otvaranja stečaja. Takođe, nižestepeni sudovi nisu imali u vidu činjenicu da su u stečajnom postupku vršene delimične deobe, te da tužilji ništa nije isplaćeno jer tužilja nije dostavila instrukcije za plaćanje, kako to proizlazi iz pisanog izjašnjenja stečajnog upravnika. Tužena je odgovorna za štetu nastalu zbog nemogućnosti namirenja priznatog potraživanja, ali samo u onom delu koji će ostati nenamiren i nakon deobe stečajne mase, ali ne i onog potraživanja koje je rezervisano za tužilju u skladu sa utvrđenim procentom namirenja, ali je nije isplaćeno zato što tužilja nije dostavila instrukcije za isplatu.

Uz izneto, osnovano se u reviziji ukazuje da je posebno pravilo o odgovornosti države za neispunjenje potraživanja iz radnog odnosa prema poslodavcu stečajnom dužniku ustanovljeno za situacije kada je potraživanje nastalo prema poslodavcu koji je u vreme nastanka potraživanja poslovao većinskim društvenim ili državnim kapitalom, koja činjenica nije raspravljena, već je pogrešno uzeto za relevantno jedino stanje kapitala u vreme otvaranja stečaja.

Imajući u vidu iznete razloge, nižestepene odluke zbog pogrešne primene materijalnog prava ne sadrže sve bitne činjenice za pravilno presuđenje, zbog čega je Vrhovni sud primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi činjenice na koje je ukazano ovim rešenjem i pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu odluku. Takođe, prvostepeni sud će u zavisnosti od ishoda parnice, doneti i novu odluku o troškovima postupka.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković