.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17304/2024
12.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Tatjane Đurica i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Zafirska Kitić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Đorđina Mitić, advokat iz ..., radi iseljenja i predaje u državinu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3792/22 od 18.04.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 12.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3792/22 od 18.04.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 3792/22 od 18.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 3792/22 od 18.04.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 1309/20 od 04.11.2021. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da se iseli iz vanknjižnog objekta: porodične stambene zgrade broj 1 i pomoćne zgrade broj 2 na adresi ..., na kat.parc. br. .., upisanim u LN br. .. KO Niš Ćele Kula i da iste preda u državinu tužilji ispražnjene od svih lica i ličnih stvari, kao i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 168.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbe čl. 3. stav 1. i člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, obavezana je tužena da se iseli i tužilji preda u državinu, ispražnjene od svih lica i stvari, nepokretnosti bliže opisane u izreci, čiji je tužilja vlasnik, jer tužena (vanbračna partnerka pok. oca tužilje), nakon što je pravnosnažnom presudom odbijen njen zahtev za utvrđenje prava svojine na nepokretnostima održajem, nema pravni osnov po kom neposredno ili posredno preko trećih lica (sestrića) drži predmetne nepokretnosti.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužena nije uz reviziju dostavila pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizija je izjavljena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, a njom se osporava i ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.03.2017. godine, u kojoj nije označena vrednost predmeta spora. Kao vrednost predmeta spora u smislu člana 28. Zakona o sudskim taksama uzima se iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
