.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17324/2022
25.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Lisaveta Obradović, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Perković, advokat iz ..., radi predaje nepokretnosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 950/22 od 02.06.2022. godine, u sednici održanoj 25.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 950/22 od 02.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 950/22 od 02.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P 251/19 od 01.12.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da preda tužiocima u državinu deo njihovog ugostiteljskog objekta koji se nalazi u ... u ulici ... broj .., kao poseban deo prizemne zgrade trgovine broj .., izgrađene na kat.parceli broj .., upisane u LN broj .. KO ... i to istočni deo u površini od 21m2 koji je tuženi samovlasno prisvojio polovinom aprila 2019. godine kada je ugostiteljski objekat tužilaca ukupne površine 76m2 pregradio glinenim blokovima celom širinom na rastojanju od 8,67m od glavnih ulaznih vrata. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da na ime parničnih troškova isplati tužiocima ukupan iznos od 210.920,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, dok je preko dosuđenih do traženih troškova u iznosu od 264.920,00 dinara odbijen zahtev tužilaca kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 950/22 od 02.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i obavezujućem delu stava drugog izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ovog zakona za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći ispunjenost navedenih uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tuženog ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava. Tuženi uz reviziju nije dostavio, niti se pozvao na presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj stvari, tako da nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu kojim je tražena predaja nepokretnosti u posed doneli uz pravilnu primenu odredbe člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kao relevantnog materijalnog prava kada su utvrdili da su tužioci vlasnici poslovnog prostora čiju predaju traže, a koji je u faktičkoj vlasti tuženog, te da kao vlasnici imaju pravo da im se sporni prostor vrati u državinu. Pri tome, navodima revizije se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ukazuje se na određene bitne povrede postpuka, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije prema članu 404. stav 1. ZPP.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.05.2019. godine i označena je vrednost predmeta spora od 1.000,00 dinara koju je sud prihvatio, a koja očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu radi vraćanja nepokretnosti u posed u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani novčani cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
