Dopunskom presudom Višeg suda u Novom Sadu P 173/2017 od 22.10.2019. godine, ispravljena je presuda Višeg suda u Novom Sadu P 173/2017 od 07.06.2017. godine, tako što je pored označenja tužene Stambene zadruge „Home sweet home“ označen i tuženi „Metalno“ DOO Novi Sad (stav 1), u odnosu na kog je tužbeni zahtev delimično usvojen (stav 2) i utvrđeno da je taj tuženi dužan trpeti da se VV po osnovu presude upiše kao držalac porodične stambene zgrade-deo broj ... , u privatnoj svojini koja je upisana na parc.br. .../... list nepokretnosti broj ... k.o. ... (stav 3). Odbijen je tužbeni zahtev tužilje 1. reda u delu kojim je zahtevala da tuženi „Metalno“ DOO Novi Sad trpi da se ona, po osnovu presude, upiše kao držalac pomoćne zgrade broj ... na parc.br. .../..., korisnik parc.br .../... upisana u list nepokretnosti broj ... k.o. ..., pomoćne zgrade broj ... na parc.br. .../... upisane u list nepokretnosti broj ... ko. ..., sa delom porodične stambene zgrade -deo broj ..., te da se tuženi „Metalno“ doo obaveže da joj preda posed svih zgrada i porodične stambene zgrade deo broj ..., u privatnoj svojini koja je upisana na parc.br. .../... i posed parc.br. .../..., suposed parc.br. .../..., .../... i .../... .

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 29/20 od 28.05.2020. godine, žalba tužene Stambene zadruge „Home sweet home“ je delimično usvojena i delimično odbijena, a žalba tužilaca odbijena, i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 173/2017 od 07.06.2017. godine: potvrđena u delu odluke kojim je utvrđeno da je ništava odredba čl. 1 ugovora o kupoprodaji nekretnine koji je zaključen između VV i tužene Stambene zadruge „Home sweet home“ overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu broj OV1 .../... dana 09.06.2008. godine u delu kojim se prenosi pravo korišćenja na parceli broj ... k.o. ... preko dela od 382/696, pa je ovaj tuženi dužan trpeti da se VV na osnovu presude upiše kao suvlasnik parcele .../... u delu od 563/1000 i parcele broj .../... u delu od 170/1000, sve u k.o. ..., te u delu kojim je obavezan tuženi da tužilji AA preda suposed parcele .../... u delu od 563/1000 i parcele broj .../... u delu od 170/1000, kao i u delu odluke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da tužena Stambena zadruga „Home sweet home“ trpi da se VV na osnovu presude upiše kao držalac porodične stambene zgrade deo 2 u privatnoj svojini koja je upisana na parc.br. .../... i suvlasnik parc.br. .../... u delu od 433/1000, list nepokretnosti broj ... k.o. ..., a preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje ništavosti ugovora u preostalom delu, sa posledicama ove ništavosti. Vraćen je spis prvostepenom sudu na suđenje o eventualnom tužbenom zahtevu za raskid ugovora sa posledicama raskida, u delu u kojem nije utvrđena ništavost ugovora. Ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke presude Višeg suda u Novom Sadu P 173/2017 od 07.06.2017. godine. Žalba tužene Stambene zadruge „Home sweet home“ je usvojena i dopunska presuda Višeg suda u Novom Sadu P 173/2017 od 22.10.2019. godine ukinuta u ožalbenom delu (stav 3. izreke dopunske presude) i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu, tužena Stambena zadruga „Home sweet home“ je izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih revizijskih razloga.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijene presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, majka tužilje AA, sada pok. VV (koja je preminula u toku trajanja ove parnice, 17.06.2016. godine, pa je na ročištu održanom 07.06.2017. godine uređena tužba, tako što je umesto VV, kao tužilja označena njena ćerka AA, koja je stupila u parnicu kao njen zakonski naslednik i pravni sledbenik) je kao vangruntovni vlasnik parcele br. ..., ukupne površine 696 m2, upisane u ZKUL ... KO ..., u svojstvu prodavca, 29.12.1997. godine sa tužiocem BB, kao kupcem, zaključila ugovor o kupoprodaji nekretnine, kojim mu prodaje svoje pravo vlasništva na započetoj gradnji objekta, po urbanističko-tehničkim uslovima, sagrađenog na 314/696 delova parcele br. ..., kao i pravo korišćenja na 314 m2, odnosno na 314/696 delova ove parcele, što po položaju u prirodi predstavlja zadnji deo bašte (parcele) gledajući iz ulice ... br. ... . Ovaj ugovor je overen u sudu 09.01.1998. godine, kupoprodajna cena je prodavcu isplaćena u celosti i kupac je uveden u posed kupljenog dela parcele. U isto vreme kada je kupio ovaj deo parcele od VV, tužilac BB je kupio i okolne parcele i delove parcela, pa je nakon stupanja u posed dela parcele koji je kupio od VV, oko svih kupljenih parcela celom dužinom podigao ogradu (zid) visine oko 3 metra. Zahtev tužioca za upis prava svojine i prava korišćenja na 314/696 delova parcele ... KO ..., odbačen je rešenjem RGZ, Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad, ali se tužilac BB i dalje nalazi u posedu ove parcele na kojoj se nalaze proizvodni pogoni radnje „Manual“ u vlasništvu tužioca.

Sada pok. VV je sa tuženom zadrugom 09.06.2008. godine zaključila ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, overen istog dana pred Opštinskim sudom u Novom Sadu Ov1 .../..., i to – porodične stambene zgrade br. ..., pomoćne zgrade br. ... i ..., izgrađene na parceli br. ..., upisane u LN ... KO ..., sa pravom korišćenja ove parcele, za kupoprodajnu cenu od 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, koju je kupac dužan platiti najkasnije do 31.12.2008. godine, konstatovano je da je kupac predmetnu nepokretnost pregledao i upoznao se u potpunosti sa njenim kvalitetima i nedostacima i da je prodavac uknjižen kao držalac predmetnih nekretnina i korisnik predmetne parcele. Istoga dana, 09.06.2008. godine, VV je zaključila ugovor sa „Speed CO“ kojim od navedenog pravnog lica kupuje stan u izgradnji, označen brojem ..., u zgradi br. ... u ... ulici u ..., za kupoprodajnu cenu od 44.770 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ugovorom je određeno da je rok predaje stana 31.05.2009. godine uz toleranciju od 60 dana, ali uz ugovorene penale od 200 evra za svaki mesec kašnjenja, a ukoliko kašnjenje bude duže od 6 meseci kupac se obavezao da prodavcu vrati kupoprodajnu cenu uvećanu za 50%, a ugovor se raskida. Utvrđeno je da oba ova ugovora predstavljaju jedinstven pravni posao, odnosno da je kupoprodajnu cenu stana u ... br. ... trebalo da snosi ovde tužena zadruga, tako da je zbir iznosa od 25.000 evra (cena parcele po ugovoru sa tuženom) i 44.700 evra (vrednost stana po ugovoru), predstavljao stvarnu kupoprodajnu cenu objekata i parcele koje je VV prodala tuženoj zadruzi. Tužena zadruga je VV isplatila 25.000,00 evra, ali joj stan u ... ulici nikada nije predat u državinu, niti joj je tužena obezbedila drugi stan. VV je bila funkcionalno nepismena, jer je umela samo da se potpiše i napiše kratke rečenice prostog sadržaja i sa jednostavnim značenjem, dok tekst složenijeg sadržaja nije mogla da čita povezano niti da ga reprodukuje, zbog čega je bila u zabludi u pogledu predmeta kupoprodaje tuženoj zadruzi, jer je smatrala da joj prodaje samo deo parcele do ograde koju je tužilac BB podigao, odnosno smatrala je da prodaje deo od preostalih 382 m2 ove parcele, koji je bio u njenoj državini i koji nije prodala tužiocu BB 1997. godine, a što je rekla i predstavnicima tužene zadruge, da prodaje deo parcele do ograde, podignute od strane tužioca BB, te joj stvarna volja nije bila da otuđi deo parcele prodate BB. VV je prvi put saznala da je u navedenom ugovoru sa tuženom zadrugom, kao predmet prodaje označena cela parcela ..., kada ju je tužilac BB tužio, nakon čega je 15.09.2010. godine, tuženoj zadruzi dostavila obaveštenje o raskidu ovog ugovora, navodeći da joj nije obezbeđeno vlasništvo na stanu broj ... u ... ulici br. ..., ali i da je njena prava volja prilikom zaključenja ugovora od 09.06.2008. godine bila da proda samo deo ove parcele do ograde koju je podigao BB, kome je prodala ograđeni deo parcele, a koja (ograda) je postojala u vreme prodaje.

Pre zaključenja ugovora od 09.06.2008. godine izvršena je preparcelacija parcela broj ... i ..., tako što su nastale parcele broj: .../..., .../..., .../..., .../... i .../..., pa je utvrđeno da od pređašnje parcele br. ..., koja je imala ukupnu površinu 696 m2, parcela br. .../... zahvata 219,1 m2 što čini 563/1000 delova ove parcele, parcela br. .../... zahvata 221,9 m2 što čini 231/1000 delova ove parcele od čega deo do ograde u površini od 162,9 m2 odnosno 170/1000 delova te parcele, parcela br. .../... zahvata 84,1 m2 što čini 433/1000 delova ove parcele i cela parcela br. .../... koja ima površinu od 177 m2. U listu nepokretnosti upisani su objekti koji su bili u vlasništvu VV: porodična stambena zgrada br. ... i to delom na k.p. .../... LN ..., a delom na k.p. .../... LN ... na kojoj se nalazi i cela pomoćna zgrada br. .., dok je pomoćna zgrada br. ... upisana na sadašnjoj k.p. .../... LN ... . U vlasničkom listu na parceli br. .../... ukupne površine 389 m2 (zemljište uz zgradu) i parceli br. .../... (zememljište pod zgradom) ukupne površine 569 m2, kao vlasnik upisana je tužena zadruga. Na parceli br. .../... ukupne površine 194 m2 upisano je vlasništvo DOO „Metalno“ iz Novog Sada, koji je i držalac objekata podignutih na ovoj parceli – porodičnoj stambenoj zgradi - deo br. ... i deo br. ... (... ulica br. ... i br. ...), a na osnovu ugovora o zameni zaključenog sa tuženom zadrugom i overenim pred sudom 13.09.2011. godine.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 10765/13 od 12.05.2014. godine, usvojen je tužbeni zahtev ovde tužene zadruge i utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji zaključen između VV, kao prodavca i BB, kao kupca, overen 09.01.1998. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu, pod brojem Ov .../... .

Takođe, VV i BB su 15.09.2010.godine zaključili sporazum overen kod Osnovnog suda u Novom Sadu Ov .../... od 20.09.2010.godine, u kome je između ostalog navedeno da su saglasni da VV raskine ugovor sa ovde tuženom zadrugom i da nakon toga zaključi ugovor sa BB po kojem bi on uz već kupljeni deo parcele ... stekao i preostali deo i sve nepokretnosti na njoj, a istog dana 15.09.2010. godine su i zaključili kupoprodajni ugovor kojim VV kao prodavac, prodaje BB kao kupcu, preostali deo parcele ... u površini 382/696 i sve preostale objekte, dok su odredbama ugovora regulisali međusobne obaveze. Ugovor je overen kod Osnovnog suda u Novom Sadu Ov .../... od 20.09.2010.godine, a istog dana VV je overila i izjavu kojom u svojstvu tužene u postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu P 3944/10 priznaje tužbeni zahtev tužioca BB i dzjavljuje da je saglasna sa poništajem ugovora od 09.06.2008.godine na ukupno 314/696 dela parcele ... ko ... i da zaključeni ugovor nije predstavljao njenu stvarnu volju.

Tužbu u ovoj pravnoj stvari podneli su tužioci VV i BB, protiv tuženih – Stambene zadruge „Home sweet home“ iz Novog Sada i DOO „Metalno“ iz Novog Sada, radi utvrđenja ništavosti ugovora od 09.06.2008. godine, zaključenog između tužilje VV i tužene zadruge i ugovora o zameni nepokretnosti zaključenog 13.09.2011. godine između tuženih, te radi uspostavljanja ranijeg vlasničkog i posedovnog stanja – obaveze tuženih da tužiocima predaju u državinu nepokretnosti koje su bile predmet ovih ugovora i ponovnog upisa VV kao nosioca prava na tim nepokretnostima, kao i radi raskida ugovora od 09.06.2008. godine. Prvostepenom presudom donetom u toku ovog postupka P 39/13 od 10.06.2015. godine, usvojen je u celosti ovako postavljen tužbeni zahtev, ali je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2570/15 od 18.02.2016. godine, ukinuta prvostepena presuda, osim u delu za utvrđenje ništavosti ugovora o zameni nepokretnosti od 13.09.2011. godine, zaključenog između tuženih i tužba u tom delu odbačena uz zaključak suda da se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. U ostalom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U daljem toku postupka tužba za činidbu i uspostavljanje ranijeg knjižnog stanja u odnosu na tuženog DOO „Metalno“ nije povučena, ali ovaj tuženi nije pozivan na rasprave, nije učestvovao u postupku, niti je prvostepenom presudom od 07.06.2017. godine odlučeno u odnosu na ovog tuženog, ali je dopunskom presudom od 22.10.2019. godine, ispravljena ova presuda tako što je pored označenja tužene zadruge označen i tuženi „Metalno“ DOO Novi Sad u odnosu na kog je tužbeni zahtev delimično usvojen. Podneskom od 11.10.2016. godine tužioci su precizirali tužbeni zahtev (uskladili brojeve parcela sa stanjem u listu nepokretnosti, nakon preparcelacije), koji sadrži kao eventualni i zahtev za raskid ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 09.06.2008. godine, zaključenog između VV i tužene zadruge sa zahtevom za restituciju (obrazložen podneskom od 23.08.2013. godine).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je presudom od 07.06.2017. godine usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je ugovor ništav u celosti, ocenjujući da je prilikom zaključenja ugovora između VV, kao prodavca i tužene zadruge, kao kupca, 09.06.2008. godine, kod prodavca postojao nesporazum o predmetu ugovora. Zbog toga je tuženu zadrugu obavezao da trpi da se VV upiše kao vlasnik i korisnik nepokretnosti koje su bile predmet ugovora, uz obavezu da joj iste vrati u državinu, s tim što je odbio tužbeni zahtev za predaju i upis prava na parceli broj .../..., koja čini deo ranije parcele ..., i objektima koji se na toj parceli nalaze, jer je kao nosilac prava na ovoj parceli upisan DOO „Metalno“ iz Novog Sada, koji je i u državini parcele i objekata. Dopunskom presudom od 22.10.2019. godine, ispravljena je presuda od 07.06.2017. godine tako što je pored označenja tužene Stambene zadruge označen i tuženi „Metalno“ DOO Novi Sad, u odnosu na kog je tužbeni zahtev delimično usvojen i utvrđeno da je taj tuženi dužan trpeti da se VV po osnovu presude upiše kao držalac porodične stambene zgrade-deo broj ..., u privatnoj svojini koja je upisana na parc.br. .../... list nepokretnosti broj ... k.o. ..., dok je u preostalim delu odbijen tužbeni zahtev tužilje AA.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku u delu kojim je utvrđeno da je ništava odredba člana 1. Ugovora o kupoprodaji nekretnine zaključen VV i tužene Stambene zadruge od 09.06.2008. godine u delu kojim se prenosi pravo korišćenja na spornoj parceli broj ... k.o. ... preko dela od 382/696 i usvojen zahtev za upis suvlasništva pok. VV na navededenim delovima određenih parcela i predaju u suposed određenih nepokretnosti tužilji AA, dok je preinačio tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje ništavosti ugovora u preostalom delu, sa posledicama ove ništavosti. Zaključio je da je među ugovornim stranama postojao nesporazum o predmetu obaveze i da VV nikada nije imala nameru i stvarnu volju da otuđi deo sporne parcele u čijem je posedu već bio a i sada je, tužilac BB, a u situaciji kada je parcela ... ko ... preparcelisana i sadržana u novooformljenim parcelama to je osnovan i zahtev tužilaca o pravnim posledicama utvrđenja ništavosti te odredbe, da je tužena Stambena zajednica dužna trpeti upis suvlasništva i predaju u suposed. Zaključio je i da tužilja AA nije u postupku dokazala da njen pravni prethodnik VV nije imala nameru da proda preostali deo nepokretnosti koji predstavlja njenu svojinu u čijem posedu je bila u vreme zaključenja spornog ugovora sa tuženom od 09.06.2008.godine, zbog čega je tužbeni zahtev u preostalom delu odbio kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se navodima revizije ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen. Odredbom člana 63. istog zakona propisano je da kad strane veruju da su saglasne, a u stvari među njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.

U konkretnom slučaju, suprotno revizijskim navodima, pravilno je utvrđeno da stvarna volja pok. VV nije bila da tuženoj Stambenoj zadruzi proda i deo parcele koji je već bila otuđila, odnosno prodala tužiocu BB, u čijem je posedu već bio,zbog čega u ovom delu ugovor nije ni nastao shodno citiranoj odredbi člana 63. ZOO, pa je i po oceni ovog suda osnovan zahtev za utvrđenje ništavosti odredbe ugovora u ovom delu. Revizijom se neosnovano ističe da ništavost nije mogla biti utvrđena samo u delu ove odredbe. Ovo zbog toga što, kod utvrđenog činjeničnog stanja i utvrđene stvarne volje pok. VV za otuđenje samo dela parcele, preostalog dela, postoji interes tužilaca za utvrđenje ništavosti ugovora samo u ovom delu, jer ugovor u preostalom delu nije ništav i može opstati na snazi i bez ove odredbe, odnosno dela odredbe, jer nije bila uslov, niti odlučujuća pobuda zbog koje je zaključen. Neosnovano se revizijom ukazuje na pravila o dvostrukoj prodaji, s obzirom da je utvrđena ništavost ugovora zaključenog između pok. VV i ovde tužioca BB. Činjenica da je pravosnažnom presudom utvrđena ništavost tog ugovora, nije od uticaja za odluku u ovoj parnici s obzirom da je ovde presuda doneta uz razloge da je ništava odredba ugovora koji je predmet tužbenog zahteva u parnici, koja se odnosi na deo u čijoj je državini bio BB, jer taj deo nije bio predmet ugovora. S obzirom na izneto neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić