Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glsnik RS“ br 72/11 ....18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revizije tuženog o učinjenoj bitnoj povredi iz člana 8. Zakona o parničnom postupku, u drugostepenom postupku, su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da je odluka drugostepenog suda doneta u sednici veća, na osnovu činjeničnog stanja i ocene dokaza od strane prvostepenog suda, pa drugostepeni sud nije primenjivao tu odredbu Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je nosilac poljoprivrednog gazdinstva „AA“ MB ..., koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava kao komercijalno BPG ... . Tužilja je 2018. godine kupila seme kukuruza od tuženog tako što joj je uz otpremnicu, izdata deklaracija o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja broj 50/13-03-022/18/17 u kojoj je navedeno da se radi o kukuruzu sorta NS 4010 godina proizvodnje 2016., čistoća 99,9%, klijavost 95%, sadržaj vlage 12,9% i energija klijavosti 94%. Takođe joj je data deklaracija o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja broj 5013-03-023/18/17, za istu sortu i istu godinu proizvodnje, u kojoj je navedeno da je čistoća 99%, klijavost 93%, sadržaj vlage 13% i energija klijanja 91%, deklaracija o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja broj 50/13-03-113/16/17, za istu sortu godina proizvodnje 2014. u kojoj je navedeno da je čistoća 99,9%, klijavost 91%, sadržaj vlage 13% i energija klijanja 88%, deklaracija o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja broj 50/13-03-114/16/17 za istu sortu, godina proizvodnje 2014. u kojoj je navedeno da je čistoća 99,7%, sadržaj vlage 13% i energije klijanja 88%, deklaracija o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja broj 50/13-03-114/16/17, za istu sortu, godina proizvodnje 2014. u kojoj je navedeno da je čistoća 99,7%, klijavost 91%, sadržaj vlage 13% i energija klijanja 88%. Tuženi je, 20.04.2018. godine izdao otpremnicu broj PO 18-01971 na ime poljoprivrednog gazdinstva tužilje za kukuruz NS 7020 iz dve serije i ukupno 150 setvenih jedinica i kukuruz NS 6010 iz jedne serije i 150 setvenih jedinica. Uz otpremnicu su izdate: deklaracija o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja broj 50/13-82-027/16/17, za kukuruz, sorta NS 7020 godina proizvodnje 2014. čistoće 99,9%, klijavost 91%, sadržaj vlage 12,60% i 027/16/1/17 za kukuruz, sorte NS 7020, godina proizvodnje 2014., čistoća 99,9%, klijavost 91%, sadržaj vlage 12,70% i energija klijanja 89%, deklaracija o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja broj 50/13-03-113/16/17 za kukuruz sorta NS 6010, godina proizvodnje 2014., čistoća 99,9%, klijavost 91%, sadržaj vlage 13% i energija klijanja 88%. Nakon sejanja kukuruza, tužilja je primetila da je izniklo seme koje je već bilo u sejačici i koje nisu kupili od tuženog, a da seme kupljeno od tuženog nije izniklo onako kako je bilo očekivano. O tome su obavestili predstavnika tuženog. Po nalogu tužilje, poljoprivredna stručna služba „Senta“ D.O.O. Senta je izvršila ispitivanje klijavosti semena uzorka kukuruza NS 6910 i o tome sačinila izveštaj 23.05.2018. godine u kom je navedeno da energija klijanja za šifru uzorka C-97 iznosi 68% te da za šifru uzorka C98 energija klijanja iznosi 84% a klijavost semena 86%. Vreće semena koje je tužilja kupila od tuženog, a koje nije posejano, čuvano je na salašu na suvom mestu, a iz njih su uzimani uzorci radi ispitivanja kvaliteta semena. Tužilja je, preko punomoćnika, uputila tuženom dopis 28.05.2018. godine, u kom ga je obavestila o rezultatima ispitivanja kvaliteta semena, urađenim od strane poljoprivredne stručne službe „Senta“ i pozvala ga da izvrši uzrokovanje semena putem nezavisne labaratorije. BB, zaposlen kod tuženog, je 30.05.2018. godine izašao na lice mesta i konstatovao stanje useva pa je narednog dana tužilji od strane tuženog isporučeno 30 setvenih jedinica kukuruza sorte NS 3022 radi dosejavanja na mestima gde prethodno kupljeno seme kukuruza nije izniklo. Potom je tužilja, 01.06.2018. godine, uputila tuženom dopis sa predlogom za vansudsko rešenje spora nastalog zbog isporuke nekvalitetne semenske robe, a takođe je 04.06.2018. godine uputila molbu Republičkom poljoprivrednom inspektoru da izađe na lice mesta i utvrdi stanje useva te uzorkuje predmetni semenski kukuruz saglasno važećoj regulativi. Nakon što je fito-sanitarni inspektor zakazao uzorkovanje predmetnog semenog kukuruza tužilja je, 11.06.2018. godine, uputila tuženom poziv da prisustvuje uzorkovanju. Zapisnik o inspekcijskom nadzoru od strane odseka fitosanitarne inspekcije Novi Sad, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uprave za zaštitu bilja je sačinjen 15.06.2018. godine, tako što je konstatovano, od strane ovlašćene institucije, poljoprivredne stručne službe Bačka Topola, da je izvršeno uzimanje uzoraka sondom kao i da je na dan kontrole utvrđeno da se kod subjekta nadzora nalazi jedna originalna vreća semenskog kukuruza NS 2050 – 25000 zrna, 8,30 kg neto i NS 6010 – 25000 zrna 6,40 kg neto, sa prošivenim deklaracijama. Nakon uzimanja uzorka, po nalogu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za zaštitu bilja, fitosanitarna inspekcija Subotica, Poljoprivredna stručna služba Bačka Topola D.O.O. je, 22.06.2018. godine, sačinila izveštaj broj C-69/1 za seme kukuruza NS 6010 iz partije broj 13-03-113/16, godina proizvodnje 2014. u kom je utvrđeno da energija klijanja iznosi 66%, klijavost semena 94%. Istog dana je sačinjen izveštaj broj C-70/1 za sortu kukuruza NS 7020 iz partije broj 13-82-027/16 u kom je navedeno da energija klijanja iznosi 72% a klijavost semena 77%. U oba izveštaja je navedeno da je primenjena metoda ispitivanja prema pravilniku o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja („Službeni list SFRJ“ broj 47/87), metoda 3. Tuženi je izvršio ispitivanje semena poljoprivrednog bilja u svojoj labaratoriji, sačinio izveštaj 22.12.2017. godine, za kukuruz NS 6010 C-1 iz partije 13-03-113/16 u kome je navedeno da je energija klijanja 88% a klijavost semena 91%; izveštaj od 11.12.2017. godine, za kukuruz NS 7020, C-1, 13-82-027/16 u kom je navedeno da energija klijanja iznosi 89% a klijavost semena 91%; izveštaj od 15.12.2018. godine, za kukuruz NS 6010 C-1, za partiju 13-03-023/18 u kom je navedeno da energija klijanja iznosi 91% a klijavost semena 93%; izveštaj od 27.12.2017. godine za kukuruz sorte 6010 C-1, za partiju 13-03-114/16 u kom je navedeno da energija klijanja iznosi 88%, klijavost semena 91%, izveštaj od 07.12.2017. godine za seme NS 7020, C-1 iz partije 13-82-027/16 u kom je navedeno da energija klijanja iznosi 89% a klijavost semena 91%; izveštaj od 19.12.2017. godine za kukuruz NS 6010, C-1 iz partije broj 13-03-149/15 u kom je navedeno da energija klijanja iznosi 88% a klijavost semena 91%; izveštaj od 15.12.2018. godine za kukuruz NS 6010 C-1, iz partije broj 13-03-022/18 u kom je navedeno da energija klijanja iznosi 94% a klijavost semena 95%. Očekivani prosečni prinos silažnog kukuruza roda 2018. godine je iznosio 40 t/ha. Zemljište na kom je tužilja zasejala seme koje je kupila od tuženog je lošijeg kvaliteta, a agrotehnička mera, osnovna obrada zemljišta, je obavljena u proleće. Izvršena je kasnija setva, na većoj dubini setve a izostala je agrotehnička mera valjanja, što je sve uticalo na manje ostvarni sklop biljaka kukuruza po hektaru. Ispitana klijavost semena kukuruza NS 6010 i NS 7020 u labaratoji PSS Bačka Topola je bila daleko niža od deklarisane klijavosti i seme takve klijavosti ne bi smelo da se nađe u prodaji jer ne ispunjava uslove predviđene Zakonom o semenu i Pravilniku o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja. Norma setve je iznosila 2,6 setvenih jedinica po hektaru a ukupno zasejana površina zemljišta silažnim kukuruzom NS 6010 i NS 7020 u 2018. godini je iznosila 123 ha. Preuzeto seme NS 6010 proizvedeno 2016. godine u količini od 17 s.j. (broj deklaracije 113-03-023/18 i broj 113-03-022/189) nije uticala na smanjenje prinosa jer je bolje klijavosti i energije klijanja. Preuzeto seme NS 6010 proizvedeno 2014. godine u količini od 163 s.j. i preuzeto seme NS 7020 proizvedeno 2014. godine u količini od 150 s.j. je uticalo na smanjenje prinosa, a uzimajući u obzir dobijene rezultate kontrolnog ispitivanja kvaliteta semena od strane PSS Bačka Topola. Dakle, ukupna preuzeta količina semena koja je proizvedena 2014. godine je 113 setvenih jedinica od kojih su 4 setvene jedinice preostale tako da je upotrebljeno 309 setvenih jedinica na površini od 119 ha. Ostvareni prosečni prinos silažnog kukuruza u 2018. godini na parceli tužilje iznosio je 13,67 t/ha, odnosno ukupno ostvareni prinos silažnog kukuruza u 2018. godini na površini od 68 ha je iznosio 2.294,540 kg, koji iznos kad se podeli sa površinom od 168 ha daje prosečan prinos od 13,67 t/ha. Ukupno umanjeni prinos silažnog kukuruza tužilji u 2018. godini iznosi 26,33 t/ha. Pošto je zemljište tužilje lošijeg kvaliteta, a pojedine agrotehničke mere su izostale, navedeno je doprinelo 50% umanjenju izgubljenog prinosa, dok je lošiji kvalitet semena kukuruza koje je proizvedeno 2014. godine, doprineo preostalih 50% umanjenju prinosa kukuruza. Imajući u vidu da je očekivani prinos silažnog kukuruza u 2018. godini bio 40 t/ha a da je tužilja ostvarila prinos od 13,67 t/ha, umanjen joj je prinos za 63,33 t/ha. Ugovorena cena silažnog kukuruza roda 2018. godine, bez PDV-a je iznosila 28 evra/t. Imajući u vidu obračunati PDV od 20%, ukupna šteta po silažnom kukuruzu roda 2018. godine, prouzrokovana lošim kvalitetom semena NS 6010 i NS 7020 iznosi 52.639,00 evra. Pošto je srednji kurs NBS za jedan evro na dan 09.07.2021. godine, iznosio 117,5655 dinara, to ukupno pričinjena šteta tužilji iznosi 6.188.530,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tuženog obavezali da tužilji naknadi materijalnu štetu u iznosu od 6.188.530,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, primenom odredbe članova 154., 155., 185. stav 4., 189. stav 2. i 190 i 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Po oceni nižestepenih sudova tuženi je tužilji pričinio štetu jer joj je prodao seme lošeg kvaliteta koje prema utvrđenim kvalitetima nije smelo da se nađe u prodaji, a što je u direktonoj uzročnoj vezi sa lošim prinosom kukuruza na parceli tužilje u proizvodnoj 2018. godini, pa je tuženi dužan da tužilji naknadi štetu koja se sastoji u umanjenom prinosu kukuruza za tu proizvodnu godinu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 478. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u času prelaza rizika na kupca, bez obzira na to da li mu to bilo poznato. Nedostatak postoji, između ostalog, ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu i za promet, na osnovu odredbe člana 479. stav 1. istog Zakona. Prava kupca koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku, propisana su odredbom člana 488. Zakona o ogligacionim odnosima, tako što u svakom od slučajeva propisanih u tačkama od 1. do 3. tog člana zakona, kupac ima pravo i na naknadu štete. Oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete tako i na naknadu izmakle koristi, na osnovu odredbe člana 189. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučajeva kada zakon naređuje što drugo (stav 2.). Pri oceni visine izmakle koristi, uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem (stav tri). Na osnovu odredbe člana 190. Zakona o obligacionim odnosima, sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete, dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kom bi se nalazile da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, na osnovu člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njegovog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje dugom fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta), kako je propisano odredbom člana 155. istog Zakona.

U konkretnom slučaju, tužilja je od tuženog kupila seme NS 6010 i NS 7020, koje je bilo lošeg kvaliteta jer je njegova klijavost bila daleko niža od deklarisane klijavosti pa seme takve, niže klijavosti, nije trebalo da se nađe u prodaji jer ne ispunjava uslove predviđene Zakonom o semenu i Pravilniku o kvalitetu semene poljoprivrednog bilja. Pošto je lošiji kvalitet semena kukuruza koje je tuženi prodao tužilji doprineo 50% umanjenju prinosa kukuruza na njenoj parceli sledi da je tuženi je dužan da tužilji naknadi pričinjenu štetu jer je, kao prodavac, odgovora za materijalne nedostatke semena koje joj je prodao.

Navodima revizije tuženog o tome da poljoprivredna stručna služba Bačka Topola, pri uzorkovanju semena kukuruza prodatog tužilji, nije postupila na način propisan Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja i da je izveštaj te službe nepotpun jer ne sadrži podatke o temperaturi i broju dana ispitivanja semena, nije od uticaja na odlučivanje pošto se tim navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. Na osnovu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj. Revizijom tuženog se neosnovano osporava pravilnost primene materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić