Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu P 2367/19 od 28.08.2023. godine, stavom prvim izreke, izvršena je ispravka presude Osnovnog suda u Kragujevcu P 2367/19 od 18.10.2021. godine, tako što se u stavu prvom izreke umesto reči „Ov br.13158/18 dana 14.08.2008. godine“ unosi „Ov br. 13158/08 od 14.08.2008. godine“ dok u ostalom delu presuda ostaje neizmenjena. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplate iznos od 1.080.238,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili revizije i to tužena VV zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi GG zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih, radi ujednačavanja sudske prakse u odnosu na pitanja ništavost ugovora o kupoprodaji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pravilnost pobijane presude, primenom odredbi člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tuženih osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 1993. godine otkupio stan broj .. u ulici ... broj .., sada ulica ... broj .. i nakon, preko agencije „Obradović“ stan prodao sada pok. DD, pravnom prethodniku umešača po ugovoru Ov br 1338/94 od 13.05.1994. godine, da bi nakon toga podneo tužbu za poništaj ovog ugovora. Dok je parnica za poništaj navedenog ugovora trajala, u noći između 15. – 16. decembra 1998. godine, izvršenjem krivičnog dela otmice – silom i pretnjom, tuženi GG je prisilio tužioca da potpiše i overi ugovor o kupoprodaji istog stana Ov 11692/98 od 16.12.1998. godine, u odnosu na koje radnje je tuženi pravnosnažnom presudom 07.03.2008. godine oglašen krivim za krivično delo otmice. Tužilac je 2000. godine, podneo tužbu protiv tuženog za poništaj ugovora o kupoprodaji od 16.12.1998. godine, koji je okončan pravnosnažnom presudom P 5368/11 od 11.11.2011. godine, s tim što je u toku postupka, s obzirom da nije odlučeno o privremenoj meri tužioca, tuženi po sudskoj odluci od 01.04.2008. godine iselio tužioca iz stana, uselio se u stan i isti oglasio na prodaju preko agencije „Stan promet“. Na oglas za prodaju stana javila se tužena VV kojoj je tuženi GG predao sve papire i ugovore o pravnom sledu na predmetnom stanu, pa je tužena ne znajući da su u toku sudski postupci između tužioca i ovde tuženog GG preko agencije „Stan promet“ zaključila ugovor o kupoprodaji predmetnog stana Ov 13158/08 od 14.08.2008. godine i za stan u prostorijama agencije tuženom GG na ime kupoprodajne cene isplatila iznos od 43.000 evra. Nakon zaključenja ugovora tužena VV se sa svojom porodicom uselila u predmetni stan, ukinjižila svoje pravo svojine na stanu sa udelom 1/1 imajući u vidu da stan pre 2008. godine nije bio uknjižen. Tužilac je u postupku izvršenja presude P 5368/11 od 11.11.2011. godine, kojom je poništen ugovor o kupoprodaji Ov 11692/98 od 16.12.1998. godine, koji je zaključen između tužioca i tuženog GG i kojim je tuženi obavezan da se iseli iz predmetnog stana i isti preda tužiocu, saznao da je stan prodat tuženoj VV koja je podnela tužbu za nedopustivost izvršenja koji je nepravnosnažno okončan i usvojen zahtev ovde tužene VV i utvrđena nedopustivost izvršenja. Tužena VV je 25.10.2013. godine, iseljena iz predmetnog stana u postupku izvršenja. Presudom P 1712/94 od 24.05.2007. godine odbijen je tužbeni zahtev ovde tužioca za poništaj ugovora o kupoprodaji od 13.05.1994. godine, koji je zaključen između ovde tužioca i pravnog prethodnika umešača, a presudom Višeg suda u Kragujevcu P 7/18 od 25.05.2020. godine usvojen je tužbeni zahtev u ovoj parnici umešača BB i obavezan ovde tužilac da se iseli iz predmetnog stana i stan preda umešaču, dok je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da ima jači pravni osnov na predmetnom stanu i da je stekao pravo svojine po osnovu održaja na stanu. Prema nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke tržišna vrednost predmetnog stana površine 54 m2, iznosi 4.114.489,00 dinara.

Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i utvrdili ništavost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Ov 13158/08 od 14.08.2008. godine, zaključen između tuženih iz razloga što je tuženi GG iz krivičnog dela stekao dokumentaciju za promet predmetnog stana tako da prodavac ne može na drugog preneti više prava nego što sam ima.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženih ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo i propustili da cene sve činjenice bitne za odluku o tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti kupoprodajnog ugovora zaključenog između tuženih.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je ugovor protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Načelo savesnosti i poštenja je delo javnog poretka i dobrih običaja, pa zato ne može biti zanemaren pri oceni punovažnosti pravnih poslova. Odredbom člana 12. Zakona o obligacionim odnosima izričito je propisano da su u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa stranke dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja. Ovo načelo se javlja kao posledica povezanosti morala i prava, tako što kao vrsta standarda zajedno sa normama pozitivnog prava dopunjuje i reguliše određene odnose, pa isto treba imati u vidu kada je predmet tužbenog zahteva utvrđenje punovažnosti pravnog osnova. Sve ovo kod činjenice da je ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi, isplaćena kuporodajana cena, stan predat kupcu koji se na stanu i uknjužio što upućuje na stvarnu volju ugovornih strana da zaključe ugovor o kupoprodaji te da navedeni ugovor ispunjava sve elemente ove vrste pravnog posla iz člana 454. ZOO.

Iz navedenih razloga, pobijane odluke su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i razjašnjenje cilja prometa predmetne nepokretnosti i stvarne volje ugovornih strana da zaključe sporni ugovor i ispunjenja elemenata ove vrste pravnog posla iz člana 454. ZOO.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka koja predstavlja sastavni deo odluke i ista zavisi od konačnog rešenja ove pravne stvari,

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Stajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković