.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17418/2024
15.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Frindik, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Lakićević Šili, advokat iz ..., po tužbi radi predaje poseda i po protivtužbi radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 72/24 od 22.02.2024. godine, u sednici održanoj 15.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 72/24 od 22.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 72/24 od 22.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Rumi P 412/17 od 25.09.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu preda u posed severni deo parcele ... u ..., upisanu u LN .. KO ..., u širini od 8 metara celom dužine parcele. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da ukloni svoju bespravno podignutu ogradu sa parcele tužioca i postavi istu na granicu prema podacima RGZ SKN Irig. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je ništava odredba člana 1. stav 1. tačka 1. kupoprodajnog ugovora OPU: 215-2017 od 22.03.2017. godine, u delu koji glasi: „ -porodičnoj stambenoj zgradi u ..., u ulici ..., sagrađenoj na parceli ..., broj zgrade na parceli 1, prizemna, dok je u preostalom delu protivtužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbačen je deo protivtužbenog zahteva koji glasi: „Nalaže se RGZ Katastru nepokretnosti Irig da neposredno na osnovu ove presude izvrši brisanje izvršenog upisa po osnovu predmetnog ugovora u zvaničnim evidencijama“. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka od 376.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova parnčnog postupka od presuđenja do izvršnosti.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 72/24 od 22.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu odluke o tužbenom zahtevu, u delu kojim je odbijen i odbačen protivtužbeni zahtev i usvojen zahtev za naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je zahtev za predaju u posed tužiocu dela označene parcele premeštanjem bespravno podignute ograde na toj parceli na graničnu liniju sa susednom parcelom tuženog i po protivtužbi za utvrđenje ništavosti kupoprodajnog ugovora na osnovu kog je tužilac stekao predmetnu parcelu sa upisanim stambenim objektima. Nižestepenim presudama odlučeno je usvajanjem tužbenog i delimičnim odbijanjem protivtužbenog zahteva. Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer iz navoda revizije ne proizilazi potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse i novim tumačenjem prava. Imajući u vidu navedeno, kao i da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog i protivtužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja i da bitne povrede odredaba parničnog postupka, na koje revizija ukazuje, nisu zakonom propisani razlog za izjavljivanje posebne revizije, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.05.2017. godine, a protivtužba 04.08.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela po tužbi i po protivtužbi je 750.000,00 dinara, prema odmerenoj sudskoj taksi na presudu, s obzirom da u tužbi kao ni u protivtužbi nije označena vrednost predmeta spora.
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela, po tužbi i po protivtužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe kao i protivtužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
