Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 986/17, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Drugim stavom izreke drugostepene presude, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 446.900,00 dinara, dok je trećim stavom izreke odbijen zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud, kao revizijski pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanje u reviziji na povrede postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe ne može biti revizijski razlog saglasno članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je brat sada pok. VV, koji je sa tuženim krajem 2005. i početkom 2006. godine zaključio osporene ugovore o kupoprodaji nepokretnosti i pokretnih stvari, zadržavajući pravo plodouživanja na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora zaključenog 12.01.2006. godine, a odnosi se na kuću i okućnicu. Sada pok. VV se bavio poljoprivredom i živeo u domaćinstvu sa GG sve do smrti ...2014. godine. Kako se nalazio u teškoj materijalnoj situaciji, jer je imao puno dugova i nije znao na koji način da ih vrati, prema utvrđenju sudova odlučio je da proda zemlju i na taj način vrati dugove. Bilo je zainteresovanih kupaca, među kojima je bio i tuženi sa kojim je zaključio osporene ugovore. Tuženi je u više navrata isplatio dugove sada pok. VV koje je imao prema drugim licima, pa i dug prema izvršnom poveriocu DD u izvršnom postupku, kako bi mu bile vraćene oduzete poljoprivredne mašine, a i sam je pozajmio VV iznos od 12.600 evra koje je trebalo da vrati do kraja 2005.godine. Zaključeni ugovori su izvršeni u celosti, a tuženi je i nakon toga finansijski pomagao sada pok. VV i njegovu suprugu, izvršio adaptaciju kuće u kojoj su stanovali, i snosio i troškove VV sahrane, a nakon toga nastavio da njegovoj supruzi daje određene novčane iznose.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev zaključujući da ne postoje razlozi za ništavost ugovora u smislu člana 103. ZOO u vezi člana 66. stav 1. i 2. i člana 141. Zakona o obligacionim odnosima, ocenjujući da tužilac u ovoj parnici nije dokazao da se radi o prividnim ugovorima o kupoprodaji, zaključenih radi obezbeđenja ugovora o zajmu.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Prema odredbi člana 26. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor je zaključen kada su ugovorne strane saglasne o bitnim sastojcima ugovora, pri čemu volja za zaključenje ugovora mora biti ozbiljna, slobodna i stvarna, kako je to propisano odredbom člana 28. istog zakona. U konkretnom slučaju, zaključeni ugovori o prometu nepokretnosti su bili rezultat stvarne volje parničnih stranaka, jer je u postupku utvrđeno da je tužilac radi rešavanja svojih finansijskih problema odlučio da proda svoje nepokretnosti, što je bilo poznato. Bilo je više zainteresovanih kupaca, a jedan od njih je i tuženi sa kojim je tužilac zaključio osporene ugovore. Prividan je onaj ugovor koji nije zaključen kao saglasnost volja ugovornih strana, nego je nastao kao saglasnost volja ugovornih strana da se samo stvori privid (fikcija) o zaključenju ugovora, a da ga ugovarači ne žele, već njime prikrivaju neke druge ugovore (član 66. ZOO). S obzirom na napred utvrđene činjenice u pogledu saglasnosti volja ugovornih strana u zaključenju osporenih ugovora, koji su za života sada pok. VV i izvršeni u celosti, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se ne radi o prividnim ugovorima zaključenim radi obezbeđenja potraživanja tuženog, iako je ono nesumnjivo postojalo. Samim tim, nisu osnovani navodi revizije da se u konkretnom slučaju radi i o ništavim ugovorima u smislu navedene zakonske odredbe, niti tužilac kao brat sada pok. VV može sa uspehom u ovoj parnici isticati činjenicu da je predmet kupoprodaje bila imovina koju je VV stekao u zajednici sa svojom suprugom.

Iz navedenih razloga, s obzirom da se ostalim navodima revizije osporava utvrđeno činjenično stanje suprotno članu 407. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić