Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o komunalnim delatnostima, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi materijalnu štetu u vidu izmakle koristi u 2016, 2017. i 2018. godini u iznosu utvrđenom iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka poljoprivredne struke, zbog nemogućnosti korišćenja kat.parc. .. KO Niš- Bubanj i kat.parc. .. KO Niš-Bubanj, koje su tužilac i njegov pravni prethodnik pre formiranja gradske deponije koristili u poljoprivredne svrhe i ostvarivali prihode od poljoprivrednih proizvoda, a što unazad 15 godina, pa i u spornom periodu, usled zagađenosti parcela štetnim imisijama koje dolaze sa deponija, nisu bili u mogućnosti da ostvare. Odgovornost tuženog proizlazi iz činjenice da je tuženi pravno lice – javno komunalno preduzeće osnovano Odlukom Skupštine grada Niša radi obavljanja poslova od opšteg interesa, odnosno poslova komunalne delatnosti na području grada Niša. Poslovi komunalne delatnosti u koje spadaju i upravljanje komunalnim otpadom, njegovo sakupljanje, odvoženje, tretman i bezbedno odlaganje, kao i upravljanje, saniranje i zatvaranje deponije, bliže su uređeni odredbama Zakona o komunalnim delatnostima i Statutom tuženog. Izvedenim dokazima je utvrđeno da tuženi nije adekvatno obavljao poverene poslove, te nije bezbedno odlagao otpad, održavao i sanirao deponiju, pa je usled štetnih imisija sa deponije koja je u nadležnosti tuženog i njihovim širenjem na parcelu koju koristi tužilac prouzrokovana šteta.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje u reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1.i 3.).

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.12.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 526.883,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković