Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je vlasnik kp br. .. KO Leskovac. Bez provedenog postupka eksproprijacije, a za potrebe izgradnje ulica ..., ... i ..., ta parcela je zauzeta u celosti. Veštačenjem od strane sudskog veštaka geometra, identifikovana je kp br. .. i utvrđeno da je cela ta parcela zauzeta izgradnjom navedenih ulica, a veštak je tržišnu vrednost zemljišta utvrdio na iznos od 3.000,00 dinara po m2, tako da zauzetih 1.900 m2, vredi 5.700.000,00 dinara. Tužilji nije isplaćena naknada zbog zauzeća navedene kat. parcele.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je utvrdio da je izgradnjom navedenih ulica zauzeta tužiljina kat. parcela u celoj površini od 1.900 m2. Primenom odredaba člana 190. u vezi člana 189. Ustava RS, člana 20. Zakona o lokalnoj samoupravi, člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini, člana 2. stav 1. tačka 12. Odluke o putevima Grada Leskovca, člana 2. i 3. Zakona o javnim putevima i člana 10. stav 7. Zakona o javnoj svojini, ocenio je da je tuženi pasivno legitimisan u ovom sporu, da je zauzećem navedene parcele radi izgradnje ulica izvršio faktičko oduzimanje nepokretnosti tužilje, zbog čega je shodno odredbi člana 58. stav 1. i 2. Ustava RS dužan da tužilji isplati odgovarajuću naknadu i to u visini utvrđenoj nalazom veštaka. Prvostepeni sud je takođe ocenio da tuženi neosnovano ukazuje da je održajem stekao pravo svojine na tužiljinoj parceli na kojoj su sagrađene tri navedene ulice, jer za sticanje svojine održajem nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, zaključivši da tuženi kao držalac nepokretnosti na kojoj tužilja ima pravo svojine nije bio savestan, a do državine nije došao na zakonom propisan način – eksproprijacijom već prostim zauzećem, te je ocenio da je neosnovan prigovor zastarelosti tužiljinog potraživanja, s obzirom da pravo na novčanu naknadu tržišne vrednosti nepokretnosti koja oduzeta faktičkom eksproprijacijom ne zastareva.

Apelacioni sud u Nišu je prihvatio ovakvo stanovište prvostepenog suda kao pravilno i na zakonu zasnovano, ocenivši neosnovanim navode žalbe tuženog koji se odnose na nedostatak pasivne legitimacije i ukazivanje da je za faktičku eksproprijaciju odgovoran upravljač javnog puta odnosno JP „Urbanizam i izgradnja“ Leskovac, koga je osnovao tuženi i preneo mu ovlašćenja koja se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišenje i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima i ulicama u naselju, navode o sticanju svojine na zauzetoj parceli održajem i navode o zastarelosti tužiljinog potraživanja. Kako je od tužilje izgradnjom navedenih ulica faktički oduzeta parcela na kojoj je imala isključivo pravo svojine, to je tuženi dužan da joj isplati naknadu, koja je i po oceni drugostepenog suda pravilno utvrđena nalazom veštaka, zbog čega je prvostepena presuda potvrđena.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu pravilno primenili materijalno pravo, odnosno odredbe Ustava i zakona čija je sadržina citirana u nižestepenim presudama, dajući za svoje odluke razloge koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Cenjeni su navodi revizije da parcela tužilje br. .. nije zauzeta izgradnjom ul. ..., već ul. ..., ali ovi navodi ne mogu biti od uticaja na donošenje drugačije odluke jer je tokom postupka na nesumnjiv način utvrđeno da je cela kat. parcela tužilje zauzeta izgradnjom tri ulice, te naziv jedne od tih ulica ne može biti bitan za donošenje odluke u ovom sporu, a osim toga, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je prilikom uviđaja suda na licu mesta jedna od ulica kojom je parcela zauzeta nosila naziv ..., pa okolnost izmene njenog naziva tokom vremena ne može dovesti do drugačijeg ishoda spora.

Cenjeni su navodi tuženog koji se odnose na nedostatak pasivne legitimacije, sticanje svojine održajem i zastarelost tužiljinog potraživanja u ovom sporu, čime se ponavljaju žalbeni razlozi, ali oni neće biti posebno obrazlagani s obzirom da ih je drugostepeni sud cenio i odbio dajući za to podrobno obrazloženje pa ponovno obrazloženje po oceni Vrhovnog suda nije potrebno.

Na osnovu izloženog primenom odredbe člana 414. st.1. i 2. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković