Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Preduzeće „Vitamil“ DOO Niš, čiji je punomoćnik Milan Mladenović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo finansija, Privredni sud u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Gžrr 62/2023 od 15.03.2023. godine, u sednici održanoj 22.08.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Nišu Gžrr 62/2023 od 15.03.2023. godine i rešenje Višeg suda u Nišu Prr1 1-22 od 01.12.2022. godine i spis VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gžrr 62/2023 od 15.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovnaa žalba tužene i potvrđeno rešenje Višeg suda u Nišu Prr1 1/22 od 01.12.2022. godine kojim je odbačena kao neblagovremena žalba tužene Republike Srbije – Ministarstvo finansija, Privrednog suda u Nišu od 22.11.2021. godine izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Prr1 1/22 od 21.10.2022. godine.

Protiv navedenog rešenja reviziju je blagovremeno izjavila tužena.

Ispitujući pobijano rešenje, u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je zaključio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima presudom prvostepenog suda Prr1 1/22 od 21.10.2022. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati novčane iznose navedene u izreci te presude i naknadi parnične troškove. Tu presudu zastupnik tužene primio je 03.11.2022. godine, a žalba je u sudu primljena 22.11.2022. godine, pa je prvostepeni sud rešenjem Prr1 1/22 od 01.12.2022. godine žalbu tužene odbacio, kao neblagovremenu. Apelacioni sud u Nišu rešenjem Gžrr. 62/23 od 15.03.2023. godine odbio je žalbu tužene i prvostepeno rešenje potvrdio. Tuženi u reviziji navodi da je žalbu protiv prvostepene presude ekspedovao 17.11.2022. godine, preko prijemne knjige pošte, gde je ista zavedena pod rednim brojem 16 i pod brojem P 51/22 (broj predmeta tužene), te tuženi smatra da je žalba blagovremena, a pobijano rešenje nezakonito. Prema službenoj belešci postupajućeg sudije prvostepenog suda prema isporečenom spisku pošiljki preko poštanskog pregratka za 22.11.2022. godine, pošiljka pod oznakom RE...RS pristigla je u Viši sud u Nišu 22.11.2022. godine u 08,32 sata. Ta pošiljka jeste pošiljka na koju ukazuje tužena i koja je naznačena u prijemnoj knjizi – listu 17.11.2022. godine pod rednim brojem 16. Ta pošiljka na koju se ukazuje žalbom tužene jeste upućena Višem sudu u Nišu u koji je prispela 22.11.2022. godine, ali se sa sigurnošću ne može utvrditi sadržina te pošiljke, niti se može utvrditi zašto u spisu u prilogu žalbe od 22.11.2022. godine nije združen nikakav koverat. Prema službenoj belešci službenog lica parnične pisarnice Višeg suda u Nišu AA žalba tužene izjavljena protiv prvostepene presude primljena je u Višem sudu u Nišu neposredno u 09,22 sata dana 22.11.2022. godine. Navedeno službeno lice izvršilo je uvid u ekspedicionu knjigu Državnog pravobranilaštva, gde se vidi da pošiljka sa navedenim brojem predata pošti dana 17.11.2022. godine. Međutim, šta je u navedenoj pošiljci koja je predata dana 17.11.2022. godine da li je to predmetna žalba ne može se sa sigurnošću utvrditi. Žalba je u predmet prvostepenog suda uneta bez koverte i konstatovano je da je primljena neposredno u sudu 22.11.2022. godine.

Imajući u vidu ove činjenice, nižestepeni sudovi su zaključili da ne mogu sa sigurnošću da utvrde sadržinu pošiljke RE...RS i da zbog toga smatraju da je žalba predata neposredno 22.11.2022. godine, pa je istekao rok iz člana 367. stav 1. ZPP. Stoga su žalbu, kao neblagovremenu, odbacili primenom člana 378. stav 1. i 2. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda, argumentacija nižestepenih sudova o neblagovremenosti žalbe nije dovoljna. Naime, po prijemnoj knjizi pošte dana 17.11.2022. godine pod rednim brojem 16 predata je pošiljka koja nosi oznaku P 51/22 kao i odgovor na tužbu tuženog u predmetu Prr1 1/22, koji je poslat poštom. Prema prijemnoj knjizi pošte pošiljka RE...RS je za predmet Prr1 1/22, jer nosi oznaku P 51/22. Nakon presude Prr1 1/22 od 21.10.2022. godine u taj predmet nije primljen nijedan drugi podnesak, osim žalbe tuženog. Nižestepeni sudovi nisu objasnili zašto bi tuženi pre isteka roka za žalbu 17.11.2022. godine u knjigu pošte upisao broj svog predmeta P 51/22, a nijedan drugi podnesak za predmet Prr 1/22 nije primljen u sud, U situaciji kada je pošiljka predata 17.11.2022. godine pod brojem RE...RS stigla u sud 22.11.2022. godine i ona nosi oznaku spisa tuženog koji se šalju u predmet Prr1 1/22, kao i svi drugi podnesci u tom predmetu, ocena suda da se ne zna šta je sadržina te pošiljke je nejasna.

Saglasno navedenom, Vrhovni sud je zaključio da se u reviziji osnovano ukazuje na pogrešno ocenjenu blagovremenost žalbe, pa je primenom člana 415. stav 1. U vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučeno kao u izreci.

U ponovnom postupku nižestepeni sudovi će imati u vidu izneto u ovom rešenju, pa će ponovo ceniti blagovremenost žalbe tuženog, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković