.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 17636/2025
29.01.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca Društva za izvođenje građevinskih radova „Vukša Inženjering“, d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Desimir Z. Smiljković advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Čedić advokat iz ..., zbog smetanja državine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 16739/23 od 29.05.2025. godine, na sednici održanoj 29.01.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 16739/23 od 29.05.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 16739/23 od 29.05.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P 80/22 od 18.05.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužena 06.02.2017. godine izvršila smetanje poseda tužioca na stanu broj ..., površine 24 m2 u potkrovlju stambene zgrade u ul. ... broj ..., u ..., na kat. parceli .../... upisan u list nepokretnosti br. ... KO ..., na taj način što je na tom stanu obila i promenila bravu, a za šta je tužilac saznao 14.03.2017. godine, pa je tuženoj naloženo da odmah preda ključeve nove brave predmetnog stana tužiocu i omogući mu nesmetano korišćenje predmetnog stana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, zabranjeno je tuženoj da na bilo koji način dalje smeta, uznemirava i sprečava državinu tužioca na predmetnom stanu. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog za određivanje privremene mere kojom bi sud naložio tuženoj da odmah preda u državinu predmetni stan, kao i nove ključeve predmetnog stana i omogući mu nesmetano korišćenje i zabranio joj da na bilo koji način dalje ometa i uznemirava i sprečava državinu tužioca na predmetnom stanu pod pretnjom novčanog kažnjavanja. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 237.800,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 16739/23 od 29.05.2025. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke, pa je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je tužena dana 06.02.2017. godine izvršila smetanje poseda tužioca na stanu broj ..., površine 24 m2 u potkrovlju stambene zgrade u ul. ... br. ... ... u ..., na kat. parceli broj .../... upisane u List nepokretnosti br. ... KO ..., na taj način što je na tom stanu obila i promenila bravu za šta je tužilac saznao dana 14.03.2017. godine i da joj se naloži da odmah preda ključeve nove brave predmetnog stana tužiocu i omogući mu nesmetano korišćenje predmetnog stana. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje prvostepenog suda u stavu drugog izreke, pa je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se zabrani tuženoj da je na bilo koji način dalje smeta, uznemirava i sprečava posed – državinu tužioca na predmetnom stanu. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude pa je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 214.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP) protiv drugostepene odluke koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, u vezi s članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet tražene pravne zaštite je smetanje poseda a pravnosnažnim rešenjem preinačena je prvostepena odluka i odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena izvršila smetanje poseda tužiocu radnjama opisanim kao obijanje i zamena brave na stanu, a zatim i ulazak u stan. Drugostepeni sud, prema izvedenim dokazima tokom postupka, nalazi da tužena nije lično preduzela radnje okarakterisane u tužbi kao radnje smetanja poseda, da je radnje preduzeo sin tužene, da tužilac nije dokazao da je tužena dala nalog da se navedene radnje preduzmu, te preinačuje prvostepenu odluku i odbija tužbeni zahtev tužioca. Revizija se formalno poziva na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ista je usmerena na razrešenje konkretnog spora u kojoj se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404 Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1.ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5.u vezi člana 420. ZPP pa je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 452. stav 5. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju tužilac revizijom pobija drugostepeno rešenje kojim je odlučeno o tužbi za smetanje državine, pa revizija u smislu citiranog člana zakona nije dozvoljena, zbog čega se u konkretnom slučaju ne primenjuje ni odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
