U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano je ukazivanje u reviziji na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. i 8. ZPP, budući da navedene povrede postupka ne predstavljaju revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP. Takođe, po oceni revizijskog suda, drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve bitne žalbene navode i o njima dao pravilne i jasne razloge koje prihvata i ovaj sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik i direktor preduzeća „AA voće“ iz ..., a tuženi je od 2015. godine do avgusta 2017. godine bio direktor Zemljoradničke zadruge „Pecka“. Ova zadruga imala je poteškoće u poslovanju, pa je početkom 2017. godine tuženi kontaktirao tužioca kako bi tužilac posredovao kod nabavke veštačkog đubriva od preduzeća „VV“ d.o.o. Goločelo, čiji je vlasnik i direktor VV. Prilikom prvih pregovora VV nije pristao da isporuči ZZ „Pecka“ veštačko đubrivo, zbog čega su mu, na sledećem sastanku, tuženi i tužilac garantovali da će oni izmiriti dug ukoliko ZZ „Pecka“ to ne učini u roku. Nakon toga, početkom februara 2017. godine preduzeće „VV“ d.o.o. Goločelo je isporučilo ZZ „Pecka“ 122.50 tona veštačkog đubriva, ukupne vrednosti 5.362.775,00 dinara, koji dug je ZZ „Pecka“ trebalo da izmiri do kraja jula 2017. godine. ZZ „Pecka“ dug nije izmirila, a nad njom je otvoren stečajni postupak, u kom postupku je preduzeće „VV“ d.o.o. Goločelo prijavilo svoje potraživanje koje je u tom postupku priznato, ali dug nije ni delimično namiren. Tužilac i tuženi su se početkom marta 2018. godine dogovorili da tužilac izmiri dug koji ZZ „Pecka“ ima prema preduzeću „VV“ d.o.o. Goločelo, a da iznos plaćenog duga tuženi nadoknadi tužiocu za godinu dana, zbog čega je 03.04.2018. godine tuženi potpisao priznanicu na iznos od 5,362.775,00 dinara, prema kojoj je dužan da tužiocu isplati navedeni iznos do 03.04.2019. godine, na ime beskamatne pozajmice. Tužilac je 09.04.2019. godine na blagajni preduzeća „VV“ d.o.o. Goločelo predao novac u iznosu od 5.362.775,00 dinara blagajniku GG, o čemu je sačinjena priznanica, a koji iznos je kao pazar uplaćen na račun preduzeća „VV“ d.o.o. Goločelo, čime je potraživanje ovog preduzeća, na ime isporučenih 122.50 tona veštačkog đubriva, prestalo. Tuženi potom tužiocu nije isplatio dugovani iznos na način kako je to bilo predviđeno sporazumom povodom kog je sačinjena priznanica.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, primenom odredbi člana 451. i 262. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) zaključivši da, s obzirom na to da je tuženi pristupio dugu ZZ „Pecka“ prema preduzeću „VV“ d.o.o. Goločelo, nakon čega je sa tužiocem zaključio ugovor (priznanica od 03.04.2018. godine), kojim se obavezao da će do 03.04.2019. godine tužiocu nadoknaditi iznos od 5.362.775,00 dinara, a koji iznos je tužilac isplatio preduzeću „VV“ d.o.o. Goločelo, pa kako je tužilac svoju obavezu ispunio, a tuženi do ugovorenog roka tužiocu ovaj iznos nije isplatio, to su obavezali tuženog da tužiocu isplati 5.362.775,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da je tuženi svojim potpisom potvrdio postojanje obaveze na vraćanje utuženog iznosa, a tokom postupka nije dostavio dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je takva izjava volje bila manljiva u smislu članova 60-65. ZOO.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 17. ZOO, propisano je da su strane u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje (stav 1), a članom 262. istog zakona propisano je da poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi (stav 1). Članom 451. istog zakona propisano je da ugovorom između poverioca i trećeg, kojim se ovaj obavezuje poveriocu da će ispuniti njegovo potraživanje od dužnika, treći stupa u obavezu pored dužnika.

Saglasno navedenom, odredbama ZOO nije predviđena posebna forma ovog ugovora (član 451), pa se u pogledu forme primenjuju opšta pravila, što znači da je potrebno postojanje sporazuma, osim ukoliko se tim sporazumom (ugovorom) poverioca i trećeg pristupa dugu koji potiče iz nekog formalnog ugovora koji po zakonu mora da se zaključi u određenoj formi, kada i sporazum mora da se zaključi u toj istoj formi. U konkretnom slučaju, tužilac tužbenim zahtevom traži da se tuženi obaveže da mu na ime duga isplati 5.362.775,00 dinara sa pripadajućom kamatom, a koji iznos je tužilac isplatio preduzeću „VV“ d.o.o. Goločelo na ime isporučenih 122.50 tona veštačkog đubriva Zemljoradničkoj zadruzi „Pecka“, koji dug je ZZ „Pecka“ trebalo da izmiri do kraja jula 2017. godine. Kako iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da ZZ „Pecka“ dug nije izmirila, da su se tužilac i tuženi početkom marta 2018. godine dogovorili da tužilac izmiri dug koji ZZ „Pecka“ ima prema preduzeću „VV“ d.o.o. Goločelo, a da iznos plaćenog duga tuženi nadoknadi tužiocu za godinu dana, zbog čega je 03.04.2018. godine tuženi potpisao priznanicu na iznos od 5,362.775,00 dinara, prema kojoj je dužan da tužiocu isplati navedeni iznos do 03.04.2019. godine, na ime beskamatne pozajmice, nakon čega je tužilac 09.04.2019. godine na blagajni preduzeća „VV“ d.o.o. Goločelo predao novac u iznosu od 5.362.775,00 dinara, o čemu je sačinjena priznanica, čime je potraživanje ovog preduzeća (na ime isporučenih 122.50 tona veštačkog đubriva) prestalo. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tuženi pristupio dugu ZZ „Pecka“ koje ima prema preduzeću „VV“ d.o.o. Goločelo, nakon čega je sa tužiocem zaključio ugovor (priznanica od 03.04.2018. godine) kojim se obavezao da će do 03.04.2019. godine tužiocu nadoknaditi iznos od 5.362.775,00 dinara, koji iznos je tužilac isplatio preduzeću „VV“ d.o.o. Goločelo. Kako tuženi nije tužiocu isplatio dugovani iznos na način kako je to bilo predviđeno sporazumom povodom kog je sačinjena priznanica, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tuženog obavezao da navedeni iznos plati tužiocu.

Pravilno je doneta odluka o troškovima postupka na osnovu člana 153. satv 1. i 154. stav 2. ZPP.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljeno prema članu 407. stav 2. ZPP.

Kako se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda, na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković